Prvi mladi krompir iz pančevačkog atara, pojavio se na gradskoj pijaci i na tezgama Beograda i Srbije, dok je u toku njegovo masovnije vađenje na oko 100 hektara u južnobanatskoj prestonici povrća – Glogonju.
Jedan od najvažnijih sezonskih poslova, ovdašnji povrtari počinju koji dan ranije, a uzrok su, kako kažu, kiše koje natapaju zemlju, pa njihovom proizvodu preti truljenje. Kaljavi zasadi otežavaju i rad mehanizacije, koja posao ubrzava, a trka sa vremenski prilikama i borbom na tržištu dodatno otežava situaciju.
„Obilne padavine otežale su vađenje i pranje mladog krompira ali bar za sada smo zadovoljni kvalitetom. Njemu kiše mnogo ne smetaju, može da popije i do pet litara po kvadratnom metru, ali u kasnijoj fazi razvoja. Zato ne bi valjalo da voda leži na zemlji, mada trenutno stanje nije alarmantno. Ipak vremenska prognoza nam ne ide naruku, pa se ovaj mladi mora što pre izvaditi. Neki ovde samo njega i gaje, dok oni koji će ga vaditi, kasnije i tokom godine, imaju brigu više”, napominje za „Politiku” Danail Vučkovski, povrtar i predsednik glogonjskog strukovnog udruženja.
U ataru severnog sela Pančeva, pod krompirom je zasejano oko 200 hektara i on je ovde, pored kupusa glavni proizvod. Ipak prema rečima Vučkovskog, ima nekoliko proizvođača koji su i prepolovili površine pod ovom kulturom, pritisnuti skupom proizvodnjom. To su ipak, dodaje, sporadični slučajevi, dok su se neki istovremeno zadržali, a neki i povećali površine. Tako da su, kaže, na istom.
Ono što nije ostalo isto, već je na protiv, gore iz godine u godinu, cena je povrtarske proizvodnje. I ovde se žale da je ono osnovno za kvalitetan proizvod, originalno seme krompira i do 1,5 evra, da su skočile i cene zaštitne folije, posebna đubriva za ovu kulturu, a da na to treba dodati i ne malu stavku potrošnje goriva. S druge strane, radne snage u sezoni ima dovoljno, pa ne mora da se „uvozi”, ali mora da se plati i do 30 posto više nego prošle godine. Na pijacama i marketima se već uveliko nudi ovo popularno rano povrće, a njegovi čuveni proizvođači kažu da je to još uvek mahom roba iz uvoza, ili iz plastenika, „i da to nije to, taj ukus”
„Naši zasadi do Sefkerina su teža zemlja i sve kasnije stiže, ali vredi malo sačekati, jer krompir odavde slovi za najbolji i jeste tako. Mi radimo samo mladi krompir, dok Srbijanci gaje više onaj što dospeva čitave godine. On je specifičan, jer ne može da se dugo drži i od momenta kada se izvadi, on je „riba na suvom”. Ja sam se odlučio za sorte belog, „memfis” i „kleoptra”, jer je seme jeftinije i ima lepšu boju koju mušterije više vole. Što se plasmana tiče, nama ovde dolaze nakupci koji robu dalje teraju na kvantaš u Beogradu, pa deru i nas i kupce. Cena kod proizvođača, od oko 100 dinara, trenutno je zadovoljavajuća, iako na prošlogodišnjem nivou, ali dok stigne do potrošača, krompir prođe kroz tri ruke. Jedna je naša, onda se krompir preprodaje trgovcima, a ovi krajnjim kupcima na pijacama, za 250 do 300 dinara”, priča Dorel Topal iz Glogonja, u kojem oko 80 posto povrtara gaji upravo mladi krompir.
