Poljoprivrednike će setva koštati za četvrtinu više zbog skoka cena repromaterijala, semena, sredstava za zaštitu, rezervnih delova, ali i visokih kamata na eventualno uzete kredite
Poljoprivrednici južnog Banata iskoristili su lepo vreme da pripreme oranice za prolećnu setvu. Završena je i prva prihrana ozime pšenice, koja je u atarima Alibunara, Pančeva, Kovačice i Opova zasejana na 28.500 hektara, pet hiljada više nego prethodne godine. Iako je tokom zimskih meseci ova kultura trebalo da miruje, zbog toplog vremena, vegetacija nije prekinuta, a analize Naučnoistraživačkog instituta „Tamiš” pokazuju da su jesenas obilne padavine isprale nitratni azot, i da ga u površinskom sloju zemljišta ima manje nego što je uobičajeno. To je signal ratarima da obrate pažnju na intenzivniju prihranu, koja je po preporuci trebalo da bude do 60 kilograma čistog azota, odnosno oko 175 kilograma amonijum-nitrata po hektaru u prvoj prihrani, dok ovih dana sledi i druga sa istim količinama đubriva.
Na ovom području, primećeno je da su visoke temperature donele nevolje proizvođačima čiji zasadi su pod uljanom repicom, jer je poranila i pojava štetočina. Zato im se savetuje pregled parcela, kontrola da li ima repičine pipe i u kojoj meri. Razlog za brigu i prag štetnosti je, upozorava struka, ako se od pet pregledanih biljaka na jednoj nađe taj insekt, treba odmah pristupiti tretmanima sa registrovanim insekticidima. Padavine i blago smanjenje temperature u prethodnom periodu pogodovali su biljkama jer su odložili puno kretanje vegetacije. Zalihe vlage u zemljištu trenutno su između 150 i 180 litara po kvadratnom metru, što je sasvim dovoljno za ovo doba godine, a skok temperatura polako prosušuje zemljište i omogućava ulaz mašina u polja.
Prema procenama Privredne komore Srbije, prolećna setva trebalo bi da bude obavljena na dva miliona hektara i očekuje se da najviše površina bude pod kukuruzom, zatim suncokretom i sojom, i šećernom repom. Važan posao za poljoprivrednike će, kažu dalje procene, biti skuplji za četvrtinu zbog skoka cena repromaterijala i niskih cena merkantilne robe na tržištu. Dodatno finansijsko opterećenje za poljoprivrednike je i skuplje seme, sredstva za zaštitu i rezervni delovi, ali i visoke kamate na eventualno uzete kredite.
„Sve to mi treba da finansiramo kako bi kvalitetno obavili setvu, a bez takve situacija se samo komplikuje, jer ne znamo kakvi nas meteorološki uslovi tek očekuju. Prošlogodišnja suša od dva meseca bez kapi kiše nas je upropastila, a sad treba opet uložiti. Dobro je u ovoj situaciji što je cena đubriva u padu, a cena goriva nema veće oscilacije, jer nam sledi izlazak u njive. Bolje je u onim selima gde ima zadruge. Oni nam kreditiraju setvu, tako što sve nabavimo kad nam treba, a posle ćemo da vidimo kako ćemo da dug namirimo. Kada je reč o podsticajima, najava iz ministarstva je da ćemo moći da računamo na ista državna davanja, kao i lane, od šest hiljada dinara po hektaru, plus tri hiljade za gorivo. Videćemo u kom će pravcu da se kreću cene”, kaže, za „Politiku” Živica Petkov, poljoprivrednik iz Alibunara.
