Prva prihrana pšenice koja je jesenas u Južnom Banatu zasejana na većoj površini nego ranijih godina je pri kraju. Pšenica i ječam u dobrom su stanju, ali ratarima koji su zasejali uljanu repicu problem predstavljaju štetočine koje su se pojavile ranije nego što je uobičajeno.
Na području Pančeva, Kovačice, Opova i Alibunara pod pšenicom je 28.500 hektara - 5.000 više nego prethodne godine.
Iako bi u zimskom periodu pšenica trebalo da bude u fazi mirovanja zbog neuobičajeno toplog vremena vegetacija nije prekinuta.
Tokom jeseni usled padavina došlo je do ispiranja nitratnog azota i u površinskom sloju zemljišta ima ga manje nego što je uobičajeno. Na to bi trebalo obratiti pažnju tokom prihrane, kažu u “Institutu Tamiš”.
"Prema analizama stanja nitratnog azota u zemljištu naše preporuke su da to bude do 60 kg čistog azota, tj. oko 175 kg amonijum nitrata po hektaru u prvom prihranjivanju. U drugoj polovini marta od 15-og počinje se sa drugom prihranom, isto oko 175 kilograma amonijum nitrata", rekao je kaže Jan Babka, inženjer ratarstva u Institutu Tamiš.
Ratari koji su zasejali uljanu repicu neuobičajeno rano suočavaju se sa pojavom štetočina.
"Prvo treba pregledati parcele, da li ima repičine pipe i u kojoj meri. Ako se od 5 pregledanih biljaka na jednoj nađe repičina pipa to je kritičan prag štetnosti i ako ima toliko ili više od toga treba pristupiti tretmanima sa registrovanim insekticidima", dodao je Babka.
Padavine i blago smanjenje temperature pogoduju biljkama jer odlažu puno kretanje vegetacije za periode sa višim temperaturama, a zalihe vlage u zemljištu trenutno su oko 150 litara po metru kvadratnom što je sasvim dovoljno za ovo doba godine.
