Pitanje zaštite životne sredine, samim tim i kvaliteta vazduha, kao i pitanje klimatskih promena, nije više rezervisano samo za uske krugove civilnog društva, obzirom da je šira populacija danas mnogo više upoznata i zainteresovana za ekološke probleme u Srbiji, kojih nažalost ima.
Ukoliko pogledamo ekološku regulativu Srbije, ona se u poslednjih petnaestak godina prilično razvila. Pored toga, ratifikovano je nekoliko veoma važnih međunarodnih akata i potpisan jedan broj međunarodnih ugovora, kojima su u pravni sistem Republike Srbije uneta značajna unapređenja u ovoj oblasti. Usvajanjem Zakona o klimatskim promenama u martu 2021. godine, dat je osnov uspostavljanju sistema za očuvanje, obnovu i upravljanje prirodnim ekosistemima, kao i korišćenju prirodnih procesa za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, što bi ubuduće trebalo da se pozitivno odrazi na zdravlje građana i privredni razvoj, obzirom da se izradom Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove identifikuju sektori na koje klimatske promene najviše utiču, a ujedno se propisuju mere za najranjivije sektore.
Međutim, u mnogim izveštajima i istraživanjima stoji da primena usvojenih EU standarda i normi u oblasti životne sredine i sprovođenje zakona u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Postoji odsustvo transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti u postupcima procene uticaja na životnu sredinu, posebno na lokalnom nivou, što stvara ambijent u kome su moguće zloupotrebe javnih ovlašćenja i posledice po životnu sredinu i prirodne resurse. Sa druge strane, građani, aktivisti i lokalna udruženja koja se bave zaštitom životne sredine često nemaju dovoljno znanja i iskustva da iskoriste dozvoljene pravne mehanizme i da zaštite svoja prava.
Kvalitet vazduha je nesporno značajan jer svi zavisimo od njega. Bez kiseonika, odnosno vazduha, ne možemo da provedemo više od pet do deset minuta.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji oko 3 miliona ljudi živi u mestima sa veoma zagađenim vazduhom, što znači da skoro polovina građana i građanki Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh.
Već decenijama je kvalitet vazduha u Pančevu ocenjen III kategorijom - prezagađen vazduh, pri tom je najopterećeniji suspendovanim česticama PM 2.5 i PM 10. Izloženost visokoj koncentraciji ovih čestica dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Najveći zagađivači su industrija, individualna ložišta i saobraćaj, navodi se u Planu kvaliteta vazduha grada Pančeva za period 2015-2020. Razlog donošenja Plana kvaliteta vazduha u Pančevu je utvrđen u članu 31. Zakona o zaštiti vazduha, koji uslovljava neophodnost donošenja pomenutog plana u zonama u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine.
Uprava grada Pančeva je u februaru 2021. godine, raspisala tender za izradu novog Plana kvaliteta vazduha, jer je prethodnom dokumentu važnost istekla 2020. godine, bez urađene analize ili procene uspešnosti. Skoro godinu i po dana kasnije, u julu 2022. je dat na javni uvid Nacrt plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji „Pančevo“ za period 2022-2027.
Javnost još uvek nema informacije o daljem postupku, odnosno zbog čega Nacrt nije ušao u lokalnu skupštinsku proceduru, čime bi se dao doprinos u naporima za zdraviji i čistiji vazduh u Pančevu, koji se već decenijama bori sa ozbiljnim zdravstvenim i socijalnim implikacijama zagađenog vazduha.
Važno je reći da je odredbama člana 74. Ustava Republike Srbije regulisano pravo na informacije o životnoj sredini. Pitanje informisanja javnosti i dostupnosti informacija u vezi sa životnom sredinom uređeno je i Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zakon o zaštiti vazduha predviđa da osnovu za monitoring kvaliteta vazduha čini Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži, kao i niz drugih uredbi i pravilnika koji obavezuju lokalnu samoupravu da postupa u skladu sa svojom nadležnošću.
Lokalna samouprava, u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuje monitoring kvaliteta vazduha. Za potrebe praćenja kvaliteta vazduha, Pančevo ima neophodnu infrastrukturu, i to pre svega u sistemu za kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha. Rad ovog sistema prati gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, kao što prati i rezultate dodatnih merenja kvaliteta vazduha koje vrši Zavod za javno zdravlje Pančevo.
Ništa manje važno za građane i privredu je uticaj klimatskih promena, koji ne sme da se zanemaruje jer su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i češći. Ono gde postoji mogućnost napretka jeste unapređenje aktivnog učešća lokalnih samouprava u prevenciji i dugoročnom kreiranju kapaciteta koji bi na lokalnom nivou obezbedili umanjenje svih posledica prouzrokovanih klimatskim promenama, jer upravo one ugrožavaju bezbednost svakog pojedinca u lokalnoj zajednici. Zbog toga je neophodno adaptirati lokalne sredine i angažovati različite aktere na lokalnom nivou. To mogu biti organi lokalne samouprave,
drugi državni organi na lokalnom nivou i policija, zatim udruženja građana, lokalna preduzeća, mediji, druge službe, kao i istaknuti pojedinci koji poseduju relevantna znanja o bezbednosnom izazovu. Svi zajedno, okupljeni u Lokalnom savetu za bezbednost igraju ključnu ulogu u poboljšanju bezbednosne situacije na lokalnom nivou.
___
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Od monitoringa ka participaciji – za bolje ekološke politike grada Pančeva“, koji realizuje CETRA u okviru projekta „Akcije Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime – Bezbedna priroda i klima“. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovoran “Centar za edukaciju i transparentnost - CETRA“ i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
