– Situacija je alarmantna. Ne mogu da shvatim da u sezoni groznice Zapadnog Nila, bolesti koju prenose komarci, i zvaničnih podataka „Batuta“ da broj zaraženih građana raste, niko od nadležnih u Pančevu ne preduzima ništa. Nema suzbijanja enormnog broja komaraca, koji bukvalno drže grad pod opsadom. Krvoločni su i gladni. Ujedaju nas usred bela dana. Prošle nedelje i po suncu, na plus 35, u centru grada. Stvarno je neizdrživo – opisuje situaciju J. M. (51) iz Pančeva.
Prema njenim rečima, repelenti uopšte ne deluju, komarci se ponašaju kao da niste naneli ništa od tih srtedstava na kožu.
– Građani apeluju na društvenim mrežama, žale se, pokreću peticije, ali nadležni su nemi. Prošle nedelje su najavili suzbijanje komaraca za ponedeljak, ali nije ga bilo, pa za juče. Uopšte me ne zanima procedura prskanja komaraca, niti zbog čega ga nije bilo, jer kao građanka to i ne bi trebalo da znam. Nadležni su dužni da suzbijaju te insekte jer su opasnost po javno zdravlje, po svakog od nas. Dakle, u narednih 10 dana ukoliko bilo ko od nas bude dobio simptome zaraze da li možemo da tužimo nadležne zbog ugrožavanja zdravlja? Jer, svi smo kupovali repelente, mazali se njima do iznemoglosti, komarce nismo zasutavili da nam sisaju krv, dok nadležni nisu uradili ništa – ogorčena je ova građanka koja se javila našoj redakciji.
Ona nije jedina, javljali su se i građani Beograda, ali i Novog Sada koji imaju isti utisak i dele iste brige.
“Izujedali me komarci idem sa kraterima po telu u licu kao da imam šest godina”, napisao je jedan korisnik društvenih mreža, dok je jedna Beograđanka okačila fotografije na društvenoj mreži X na kojoj se vidi šta ostaje na koži posle ujeda komarca.
Zanimljivo objašnjenje stiže iz Pančeva
Zdenka Miljković, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine u Pančevu, kaže za Danas da su od 12. juna do 5. septembra devet puta zaprašivali komarce, a na osnovu analize i procene Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Dva puta je rađeno prskanje iz aviona, ostalo sa zemlje, sa vode, a delili smo građanima i larvicid za uništavanje larvi komaraca koje stavljaju u svoje septičke jame ili mesta sa stajaćom vodom kako bi se suzbio broj kućnih komaraca, što se pokazalo kao dobro rešenje. Prema poslednjoj analizi Poljoprivrednog fakulteta, od 31. avgusta kućne forme komaraca nisu bile problem, dok su rečni komarci bili u porastu. Naime, kritična brojnost rečnih komaraca je od 10 do 20 jedinki u klopci, a kućnih preko 150 za noć. Prebrojavanjem je utvrđeno da su pojedina mesta na teritoriji Pančeva imala i po 49 (Kačarevo) ili 38 (Pančevo Ulica Marka Kulića), zato je i izdat nalog da se zaprašuju. Nismo mogli ranije zbog vremenskih uslova. Kućne forme komaraca nisu prelazile 60. S druge strane, recimo Ivanovo koga okružuju tri reke nije imalo povišene vrednosti rečnih komaraca, svega 17 po klopci – objašnjava naša sagovornica.
Prema istim informacijama, zaprašivanje komaraca u Pančevu vrši beogradska firma Eko San plus sa svojim podizvođačima, a za jedno zaprašivanje neophodno je najmanje 22 vozila.
Ove sezone, kako ističe Miljković, na teritoriji Pančeva prebrojavanjem komaraca detektovan je i jedan koji je bio zaražen virusom Zapadnog Nila.
Na pitanje ko će biti odgovoran ukoliko neko oboli od groznice Zapadnog Nila usled uboda zaraženog komarca, Miljković kaže:
– Ko je odgovoran kad dobijete grip? To je virus koga prenose ptice, a onda komarci tako da je to vrlo diskutabilno ko je odgovoran. Ja nisam lekar, ali to je pre svega stvar imuniteta ko će se razboleti. Većina nas je, kako kažu lekari, već preležala Zapadni Nil, kod onih sa slabijim imunitetom ispolji se teži oblik. Kako se menja klima tako i mi dobijamo neke nove tropske bolesti”.
Čiji su komarci u Pančevu?
Zdenka Miljković naglašava da ne možemo govoriti samo o odgovornosti lokalnih samouprava, jer je zapraživanje komaraca “živa stvar” i plan zavisi od vremena, a za manje opštine i od budžeta, jer je to “skupo zadovoljstvo”.
– Vi ne možete unapred da znate kako će se stvari odvijati, koliko će biti kiše, koliko će vode doći u Srbiju uglavnom iz Severne Evrope i koliko će se to odraziti na nastanak komaraca. Druga stvar, kućne forme komaraca kreću se do 100 metara od mesta izleganja i ne idu dalje, dok rečne forme komaraca mogu da lete i po 20 kilometara, tako da ovi rečni komarci u Pančevu možda su, naprimer, došli iz Beograda, ili Opova, Grocke… Te rečne forme su problematične. S druge strane, organizacija samo jednog tretmana prskanja iz aviona iznad grada i naseljenog mesta košta od šest do osam miliona dinara. Opština Pančevo, recimo, ukupno godišnje za deratizaciju pacova, krpelja, zaprašivanje komaraca i ostalih insekata utroši više od 50 miliona dinara. To uključuje i nadzor i izvođača, a sve prolazi kroz sistem javnih nabavki. Svaka dodatna sredstva morate da objasnite zašto su vam potrebna i to zna da traje, a prskanje komaraca ne može da čeka dva meseca. Zato su te stvari vrlo specifične i malo nezgodne, pa imamo onda da se ljudi žale – objašnjava ona.
Nema pravila koji će se vid zaprašivanja koristiti, jer nakon zaprašivanja žarišnih mesta postavljaju se klopke u kojima se tokom noći hvataju komarci i onda ih službe stručnog nadzora prebrojavaju i daju preporuke o tretmanu u zavisnosti od brojnosti i vrste komaraca. U zavisnosti od toga koliko su žarišta komaraca aktivna, Miljković navodi da bi novo zaprašivanje moglo da se ponovi za 10 do 15 dana. Kao primer zemlje u kojoj se komarci ne zaprašuju navodi Grčku. Država samo domaćinstvima daje larvicide za kućne uslove, dok gađani repelente za ličnu zaštitu kupuju sami.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u Srbiji su registrovana 62 slučaja groznice Zapadnog Nila, pet više u odnosu na predhodnu nedelju. Starosti su od 18 do 89 godina.
Infektolog: Veća šansa za razboljevanje građana
Infektolog prof. dr Žarko Ranković ističe za Danas da što je veća populacija komaraca veća je i šansa za razboljevanje.
– Možete preduzeti sve mere, komaraca će uvek da bude, jer ne možete ubiti celu njihovu populaciju. Uvek će postojati mogućnost da se čovek zarazi, jer stopostotne zaštite nema. Nema vakcine, niti specifične terapije protiv groznice Zapadnog Nila. Imamo samo preventivne mere, kojih se treba pridržavati – kaže dr Ranković i naglašava da je najbitnije da se ljudi blagovremeno jave lekaru ukoliko se pojave simptomi zaraze.
– Prosečna starost obolelih od groznice Zapadnog Nila u Srbiji je 64 godine i većina njih koja je imala težu kliničku sliku, ima komorbiditete. Na svu sreću, u svega 20 odsto slučajeva kod ovog oboljenja se može javiti klinička slika, a u jednom na 150 slučajeva zaraženih može da bude teža forma bolesti. To znači da može doći do oštećenja centralnog nervnog sistena, meningoencefalitisa sa poremećajem stanja svesti pareza i paraliza. Pogotovo osobe starije životne dobi morale bi više da koriste repelente kako bi se donekle zaštitili – navodi infektolog Ranković.
Prema njegovim rečima, osnovna prevencija koja može da se sprovede jeste zaprašivanje komaraca (odraslih formi i kada polažu jaja) ali s tim treba krenuti blagovremeno.
Zakonska obaveza lokalnih samouprava
– Zakonska obaveza lokalnih samouprava je da sprovode suzbijanje komaraca i one imaju plan tih aktivnosti, ali nekada zbog vremenskih uslova se to ne ispoštuje. Naime, ne možete zaprašivati komarce ako duva vetar ili pada kiša. Ono što mi sami možemo doprineti smanjenju broja komaraca je da postavimo mrežice, u dvorištima da uklonimo mesta gde se komarci razmnožavaju od starih guma, saksija gde se sakuplja ustajala voda, ali i da koristimo repelentna sredstva, a da u prirodu idemo dugih rukava i nogavica. Ribolovci su posebno ugroženi jer veći vremenski period provode u prirodi, pored vode – obašnjava naš sagovornik.
Na pitanje ko je kriv ako građani obole od groznice Zapadnog Nila, advokat Rodoljub Šabić kaže za Danas da je to pitanje za nadležne organe, ali navodi da nije optimista kada je u pitanju preuzimanje odgovornosti.
– Ko je za to odgovoran to bi trebalo da bude stvar nadležnih organa. Nisam, naravno, optimista u tom pogledu jer kod nas kada je u pitanju odgovornost stvari stoje loše. U svakom slučaju građani imaju pravo na potpunu informaciju, dakle, imaju pravo da se obrate i Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” i Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu za zaštitu životne sredine i da traže pouzdane informacije koje se tiču, kako bih rekao, zdravlja ljudi i životne sredine. To su takozvane prioritetne informacije od javnog značaja i one ne smeju biti uskraćene – poručuje Šabić.
Najezda komaraca koja nije viđena 50 godina unazad
Situacija za komarcima u avgustu nije zabeležena unazad 50 godina, kažu stručnjaci iz „Ciklonizacije“, koliko se ovo preduzeće bavi suzbijanjem komaraca na teritoriji Novog Sada. Razlog su, navode, obilne kiše i poplave koje su se dogodile početkom avgusta u Alpe – Adria regionu, u nedeljama koje su usledile ove poplave dovele su do neuobičajeno visokog vodostaja Dunava na našem području. Ukratko, Dunav je napunio i aktivirao izvorišta rečnih komaraca.
– Kako bi presekli migraciju ove ogromne populacije u urbane zone od 23. avgusta svakodnevno se izvode i večernji i jutarnji tretmani protiv komaraca na teritoriji grada Novog Sada, prigradskih naselja i sela. Uprkos svemu tome, hiperprodukcija je tolika da smo u pojednim delovima naselja već danima imali povećanu brojnost komaraca. Ono što nam je stvaralo dodatni problem su izuzetno visoke temperature vazduha u večernjim časovima, zbog čega nije bilo moguće efikasnio sprovesti tretman iz aviona i helikoptera koji bi mogao definitivno da prekine migraciju rečnih komaraca u urbane sredine. Razlog je što na takvim temperaturama preparat brzo isparava i ne dolazi u dodir sa komarcima”, rekli su iz “Ciklonizacije”.
