Da li smo kao društvo na tako tanke grane spali, da nam mafija u MUP-u nema nikog moćnijeg od običnog graničnog policajca? Da li je to odraz nemoći mafije da nađe jačeg igrača ili nemoći policije da otkrije značajnije svoje funkcionere u službi mafije?
U senci medijskog buma koji je pratio prvu veliku realizaciju Radne grupe i prvo hapšenje ministra, nezapaženo je prošao jedan detalј iz MUP-ovog saopštenja za medije. Dvoje lica nije uhapšeno jer su u bekstvu. Logično pitanje je kako je moguće da se nešto tako desi kada je realizacija brižlјivo i temelјito planirana uz moćne resurse MUP-a. Sećate se i koliko je konspiracija bila važna. Bez obzira na svu predostrožnost bekstva su se desila. Neki razlog za to sigurno postoji, da li ćemo ga otkriti? Proveravamo sve što možemo, rezultat provere glasi: begunci su napustili zemlјu. To daje novu dimenziju predmetu. Naime, proverom je utvrđeno da je jedan zemlјu napustio na zabačenom maloprometnom graničnom prelazu na jugu Srbije. Svi beže na zapad a ovaj begunac na jug, malo je čudno, ali sistem tako kaže pa prihvatamo. Od tog trenutka jedan običan granični policajac izbija u prvi plan, jer je begunca lično propustio!? Respektabilna je ta policijska služba, zbog stručnosti i zato što više od ostalih reprezentuje državu. Bez obzira na to, graničnog policajca ne mogu da uvežem sa vrhom mafije.
Kada su u pitanju policijski izvršioci naša revnost je maksimalna. Skloni smo da u svoje lјude na nižim položajima sumnjamo, i svaku sumnju ka njima izrečenu za gotovo da prihvatamo. S toga je reakcija očekivana. Sevnuli su jatagani namah, podigao se glas jak, pogledi se namrštiše, preki policijski sud presudu izreče – granični policajac da se uhapsi, odmah!
Vrše se urgentne provere koje graničnom kolegi ne idu u prilog. Navodno je već iskazivao sklonost ka disciplinskim prekršajima, zato je na zabačenom graničnom prelazu. To pojačava sumnje i dokazuje već izrečenu presudu. U policiji su moguće zloupotrebe na svim nivoima pa i na nivou graničnog policajca. Ako je dopustio da iz zemlјe izađe lice kome je to bilo zabranjeno, a onda dodatno uradio takvu glupost da je to evidentirao, time sam obezbedio dokaz protiv sebe, moraće da odgovara. Ne branim nikoga, ali negde u mislima nešto mi se policajac pa makar bio i granični ne uklapa u političku korupciju kalibra kog istražujemo. Zamislite samo, npr. neki ministar ili još veći moćnik plan za begstvo izvršioca političke korupcije kuje sa graničnim policajcem. Meni je to teško da zamislim. Policajac da bude član neke druge mafije to je u redu, ali mislim da je članstvo u političkoj rezervisano za moćne mupovske funkcije.
Dok se sprema tim za hapšenje koji će krenuti put juga Srbije, vidim naslove u sutrašnjim novinama:
- Uhapšen granični policajac član političke mafije. U lanac političke korupcije uklјučen i granični policajac. Niko nije zaštićen. Hapšenjem lјudi iz naših redova, šalјemo jasnu poruku svima da će ih stići ruka pravde.
Kakav će samo alibi borbi protiv političke korupcije dati taj mučenik. Ko kaže da ima zaštićenih? Ko kaže da štitimo svoje lјude? Evo dokaza, uhapsićemo svakog bez razlike, evidentičara, magacionera, ložača, dostavlјača, pozornika, graničnog policajca čak, nema nedodirlјivih, niko nije iznad zakona!
Meni se takav scenario nikako ne uklapa, nešto mi ne da mira. Setim se sličnog slučaja, kada je jedan saobraćajac bio viđen za pritvor i kada su ga od te mere delili bukvalno minuti. Praktično je već bio pritvoren samo to nije znao, nešto me je i tada navelo da još jednim razgovorom sa navodno oštećenim utvrdim klјučnu činjenicu. Ona je kolegu momentalno oslobodila svih sumnji. Taj slučaj me opominje i nalaže mi da još jednom proverim ono što se iz sedišta MUP-a proveriti može. Stoga idem još jednom do komandnog centra border (granične) policije. Obraćam se kolegama:
- Hajde da još jednom proverimo za ova lica da li su izašla iz zemlјe.
Kolege me prvo začuđeno gledaju, kao da bi mi rekli:
- Pa dugo nisi proveravao, celih petnaest minuta.
Ipak profesionalno odgovaraju i na taj moj zahtev. Svestan sam da mi je to zadnja šansa da nešto utvrdim. Tada nastupiše mali problemi, sistem koji mora da bude jednostavan, nije baš tako lako odgonetlјiv. Nedostaje li nam informatičko znanje, ili je možda programeru nedostajalo policijsko iskustvo, tek nešto ne štima.
Prethodna provera begunca rezultirala je izlaskom iz zemlјe na spornom graničnom prelazu, što je na graničnog policajca bacilo tešku sumnju koja će ga odvesti pravo u pritvor. Međutim provera koju još jednom tražim, daje nam suprotan rezultat. Odbeglo lice sada je ušlo u zemlјu, tako kaže sistem?! Neverovatno je da se neko ko je jutros pobegao, o čemu mediji ceo dan izveštavaju, sada vratio u zemlјu i to na istom graničnom prelazu. Šta sada činiti? U tom trenutku svi smo zbunjeni, nema racionalnog objašnjenja za funkcionisanje sistema. Tražim da sistem sada proveri mene, da vidimo kada sam ja i da li sam izašao / ušao u zemlјu. Znam da sam bio na moru, znam i kada sam izašao i na kom graničnom prelazu, isto tako znam i kada sam se i gde vratio u zemlјu. Ne idem na more često, pa lako pamtim svaki odlazak. Da vidimo da li to i sistem zna? Rešen sam da proverim kojim znanjem sistem raspolaže. Prvi upit, sve je tačno, sistem nije pogrešio, zna moju omilјenu letnju destinaciju, zna i da sam se vratio u zemlјu. Nešto me tera da još jednom proverimo mene. Sada moju upornost kolege tumače kao dosađivanje, time ohrabreni ironično me pitaju:
- Koga proveravaš, lica u bekstvu ili samog sebe?
(Nastaviće se...)
Sve do sada objavljene tekstove iz feljtona pročitajte OVDE.
