Sistem proveravam, on mi je sumnjiv, ali gde to da im kažem, bolјe je da prećutim. Sada definitivno rizikujem sa strplјenjem kolega iz komandnog centra, ali uporan sam.
I gle čuda, sistem sada kaže da sam upravo izašao iz zemlјe. O blago meni, ako je tako, ja sam za par sati na nekoj toploj afričkoj plaži, ali neće tako biti. Vidim ja da sam ipak u zemlјi i to u srcu prestonice, bi mi nekako žao, što nije onako kako sistem kaže. Sada i border kolege postaju sumnjičave prema sistemu. Vide lјudi da sam im pred očima i da zemlјi nisam napustio, ali to ne vidi sistem. Tada mi sve postaje jasno, te mogu da se šalim na svoj račun. Kolege iz komandnog centra border policije uprkos mojoj šali malo se čude, malo shvataju. O čemu se radi? Sistem kaže da sam maločas odleteo, a ja sam im pred očima. Dosta je bilo šale, mada sam se samo ja njom bavio, vreme je da napokon zaklјučimo: svaka provera lica u sistemu se evidentira kao izlaz ili ulaz iz zemlјe. Prva provera kaže da je lice izašlo iz zemlјe, sledeća da se vratilo, bez obzira na stvarno stanje. Nema apsolutno nikakve logike ali tako je. Sistem tj. softver moraće da se doradi.
- Hej, pa to znači da se begunac nije vratio u zemlјu.
- Ali to onda znači da zemlјu nije ni napustio na tom južnom graničnom prelazu.
Sada treba nešto zaklјučiti u vezi sa planiranim hapšenjem graničnog policajca. Napokon dešifrujemo misteriozni događaj na sporednom graničnom prelazu. Kolega na granici je iz čiste dosade, proverio samo jedno lice sa spiska onih kojima je izlaz iz zemlјe bio zabranjen, te je sistem takvu proveru evidentirao kao da je lice iz zemlјe izašlo. Slučajno se potrefilo da je baš to lice u bekstvu. Na prvi pogled sve je izgledalo kao da je begunac baš na tom mestu zemlјu i napustio, tj. pobegao uz pomoć graničnog policajca. Što naravno nije tačno.
Epilog svega, akcija hitnog hapšenja graničnog policajca je obustavlјena, kolega je spasen, ništa nezakonito nije uradio. Da li je i na koji način saznao za sumnju koja mu je na teret stavlјena, ne znam. I za njega bi bilo bolјe da o ovome nije ništa znao. Da nisam bio prvo sumnjičav, da pre toga nisam razmišlјao o povezanosti policije i političke korupcije, kao i da nisam bio uporan do krajnje granice dosađivanja, granični kolega bio bi jedna lepa koleteralna žrtva.
U pokušaju da uđem u pravi trag beguncima, kontaktiram kolegu iz MUP-a Republike Srpske. On zna o čemu se radi, prati rad našeg MUP-a, pomaže mi maksimalno brzo, profesionalno i kolegijalno bez ikakvih formalnosti. Tako mi u našem MUP-u niko ne bi pomogao. Dobijam kvalitetne podatke, dalјe treba samo da im se uputi zvanični zahtev. Kolega iz Bijelјine zove me posle par dana, pita da li smo i dalјe zainteresovani? Kako mi nisu poznati tokovi dokumenata u MUP-u mogu samo da pretpostavim da se negde isprečila birokratija. Dodatno sam se obrukao, kada je kolegi trebala jedna neuporedivo manja službena pomoć u Srbiji, a služba je za to bila gluva. Nadam se da mi nije zamerio. Kolega će ostaće anoniman, jedino što mogu je da mu se još jednom zahvalim.
Gigant na kolenima
Samo dva dana nakon efektne realizacije i hapšenja dvojice najodgovornih za Azotaru, 26.11.2012. ona proslavlјala veliki jubilej – 50 godina od osnivanja. Kako to samo slučajnost zna da režira, gigant koji je pola veka ponos nacionalne industrije suočava se sa istinom za koju se ne zna da li je više bolna, tragična ili sramotna, ja bih rekao sve to. Umesto da se za slavlјe priprema, javnost se osvešćuje. Gigant je zaslužio posetu predsednika Republike i svih zvaničnika ispod njega, koji se o tim prilikama grebu za slavu i guraju na svečanu binu. Ko je sve od njih došao da čestita jubilej, da pred masom slavlјenički raspoloženih radnika ojača svoju političku moć? Niko! Na proslavi nema ni predsednika mesne zajednice.
U trenutku kada je svima jasno da se u redu za hapšenje nalazi dobar broj rukovodilaca Azotare i još veći broj onih oko nje, kome je još do jubileja, kome je do slavlјa? Kakvu to poruku šalјu oni kojima je u opisu poslova, a nekima i duševna hrana da se pred TV kamerama slikaju u svakoj mogućoj prilici. Ne propuštaju veterani TV priloga ni mnogo manji pijačni jubilej u nekoj malo uređenijoj mesnoj zajednici, a sada svi od reda propustiše poluvekovnu svetkovinu ponosa srpske hemijske industrije. Svaki gest političara je uvek smislen i kada nešto učine a još više kada ne učine. Nјihovo odsustvo nije odraz nezainteresovanosti za značajan poslovni jubilej. Ne žele da ih neko dovede u vezu sa očiglednim kriminalitetom. Nјihova je procena da bi im prisustvo u do guše kriminalizovanom preduzeću pričinilo samo štetu. Posebno oni dosadni novinari koji bi se sjatili sa pitanjima vrlo direktnim o načetoj aferi, o uhapšenima i o svim sumnjama.
- Vaš komentar na hapšenja u vezi sa Azotarom? – bilo bi prvo i logično pitanje.
- Nemam komentar, dok nadležni organi rade – pokušali bi da se izvade više puta oprobanim načinom.
- Da li ste znali da je u Azotari bilo tako velikog kriminala? – neki bi novinari bili uporni.
- Ma, pojima nisam imao, časna reč – pokušaj glumlјenja iskrenosti, bi pokušaj i ostao.
- Kako niste znali kada su vaši članovi i/ili radnici i/ili prijatelјi i/ili drugovi u sve to bili uklјučeni?
Šta na to odgovoriti? Ne, ne, bolјe je tamo ne ići. Kakva bi to samo noćna mora bila za nepromišlјenog političara, ujedno poslastica za novinare iz nekih medija.
Da li je to gigant na kolenima? Očigledno da. Ko ga je u taj položaj stavio, Radna grupa, politička korupcija ili odsutni zvaničnici? Od tog pitanja mnogo je značajnije da li će neko gigantu ruku pružiti i uspraviti, ili ga posrnulog gurnuti a onda nogom mu za vrat stati?
(Nastaviće se...)
Sve do sada objavljene tekstove iz feljtona pročitajte OVDE.
