Nakon prvog pao je i sneg koji se neko vreme zadržao. Snežni pokrivač uvek pokrije našu bruku i sirotinju. Ne vide se rupe na putevima ni đubre pored njega i iza zgrada, pod snegom sve izgleda lepše. Ali beli pokrivač nešto do tada skrivano i otkrije. Izreka kaže …da svaka zver u snegu ostavi svoj trag, ali tragova u snegu na velikom unutra-šnjem parkingu Centra za nacionalne referentne laboratorije nije bilo.
Objekat kao i ceo prostor skoro savršeno uređeni, ceo put do ulaza u zgradu od snega je očišćen. Na unutrašnjem parkingu nalaze se terenska vozila Lade Nive, parkirane uredno kao na sajmu automobila. Mislio sam pohvalno o lјudima koji tako brinu o državnim materijalno-tehničkim sredstvima, ne znajući da se radi o neshvatlјivom javašluku. Ceo prostor pod snegom izgleda još lepše, uživam u pogledu sa drugog sprata. Gledam u bezkrajnu snežnu belinu i lepo uređeni dvorišni prostor pod snegom koji se suncem kupa, sve deluje bajkovito; ali nešto mi nije logično.
Sneg je pedantno očišćen od ulaza u krug objekta do glavne zgrade, ali ceo unutrašnji parking, praktično auto-park sa uredno parkiranim i snegom savršeno prekrivenim Ladama niti je očišćen niti ima i jednog traga u snegu. Pitam se da li je moguće da niko ne vozi terenska vozila, zar nikome ne trebaju kada je sneg pao? Da, baš tako, više desetina novih Lada Niva, uredno je parkirano, ali niko ih ne koristi ni po snegu ni po lepom vremenu. Pitam zašto? Odgovor logičan – nisu registrovane, tačnije registracije su im istekle i nisu obnovlјene. Ostajem u čudu. O čemu se radi?
Ministarstvo je pre par godina, ponavlјam, ne pre jedne nego pre par godina, kupilo više desetina lada niva, sve ih registrovalo, onda uredno parkiralo i tako nedirnuto stoje kao u muzeju. Registracije kada su istekle više se ne obnavlјajuju. Da li to terenska vozila nikome ne trebaju! Ako ne trebaju zašto su kupovana? Može li normalan čovek da prihvati takve činjenice, ili mozak počinje da ga boli a razum da mu se muti? Fantastično ono što nam ne treba mi kupujemo, ali zato ono što nam treba – e, za to nema para.
U trenucima kada mi je satira prožimala misli, hteo sam da opišem jedno novo, posebno Ministarstvo za propast. A onda sam shvatio da se u svakom postojećem nalazi podresorna jedinica za propast. Svaki ministar ima neformalnog ali vrlo efikasnog koministra za propast. Priča se da ih neki imaju po dva a čak i više. Dobro je da ova država ikako postoji, izgleda da nismo svesni kakvo čudo nas još drži.
Kontrola naplate regresa
U moru političke korupcije koju istražujemo, uočavam jedan njen zanimlјiv aspekt, možda i najznačajniji! Ukoliko je, a došlo je do zloupotrebe regresiranja mineralnog đubriva, to logično znači da je regres nezakonito naplaćen od strane Azotare, ujedno neosnovano isplaćen od strane Ministarstva polјoprivrede. Ako je nekome nešto neosnovano plaćeno, da li treba to i da vrati, ili da mu oprostimo? Da je suma manja, da je dostupnija običnom čoveku, bilo bi tu preduzetih mera, ovako ostaje da se čeka. Slobodan sam da mislim da se u praksi kao olakšavajuća okolnost uzima ukoliko je pokraden novac izuzetno veliki, a da je otežavajuća okolnost ukoliko ste na taj način pokrali neku manju sumu. Neminovno opet se postavlјa pitanje, da li smo svi isti? Ma, znamo da nismo isti, ali ajde da se pravimo kao da to ne znamo.
Kako policija uopšte, pa ni Radna grupa ne može da postupa u pogledu povraćaja nezakonito isplaćenog novca, već samo onaj koji je oštećen, logično je da Ministarstvo polјoprivrede mora samo da to utvrdi. Ako je tako, da traži povraćaj neosnovano isplaćenog regresa. Ali, kako će to Ministarstvo da uradi, da utvrđuje bilo šta, kad ono formalno pojma nema o bilo kakvim zloupotrebama regresa. Niti se mnogo sekira za novac pre par godina potrošen, posebno što ga je mnogo. Nije od značaja što im mesecima po dokumentaciji kopamo, što smo im nekoliko dopisa sa vrlo ozbilјnim zahtevima uputili. Nije od značaja ni to što cela javnost zna da je regres debelo zloupotreblјen, ni što je u vezi sa tim spektakularno pohapšeno više lica, čak i sam tadašnji ministar. Elem, sve to Ministarstvu ništa ne znači, ali kada drugi neće ono mora da se oglasi:
- Ljudi, ja sam pravno lice, novine ne čitam, televiziju ne gledam, ne znam šta se dešava. Ne čekajte na mene.
Da li će apel pravnog lica uroditi plodom? Da li će neko po osnovu svog radnog mesta i plate koju u Ministarstvu prima uočiti da bi trebalo bar formalno da provere osnovanost isplaćenog regresa? Da li neko u značajnoj instituciji brine o državnim parama, ili o tome brinu u nekoj drugoj državnoj instituciju? Teška pitanja u zemlјi gde niko od nadležnih državnih organa nadležan nije. Za sve ima ko je nadležan, ali za ovo baš niko! Nulta nadležnost na delu, što znači: – mi nismo, ko jeste – ne znamo. – Možda bi dobro došlo neko telo, nova agencija možda specijalizovana za brigu o državnim parama? Daleko može da se ode sa takvim načinom razmišlјanja, ali se nigde ne bi stiglo, naprotiv što se dalјe stranputicom ide, sve smo dalјe od rešenja. Kako onda rešiti opisani problem nadležnosti?
- U zemlјi Srbiji, nemoguće – reći će onaj ko se u svoj posao ne bi baš puno mešao.
- Lako – reći će onaj koji ne voli puno da priča.
Ne gubeći vreme obraćam se ja njima. Odlučujem se za gospodina Boćanskog, profesora i čoveka; tada je bio direktor jedne značajne uprave, koja je izgleda rezervisana za dobre državne službenike.
Pisani zahtev MUP-a i snaga zakona na koji se pozivamo, uz sve profesionalno ali i lјudsko razumevanje profesora rezultira hitnim postupanjem po našem zahtevu. Par dana nakon toga određen je tim u sastavu Ružić i Stojkov, dva pouzdana i iskusna inspektora Ministarstva polјoprivrede. Upoznajemo ih sa svime što znamo. Razumemo se jako dobro, kao da godinama zajedno radimo. Jasno je da neće biti nikakvih problema. Kolege nam ulivaju sigurnost da će svoj deo posla profesionalno obaviti. Visoki stepen profesionalizma, posvećenost poslu, temelјit pristup, efikasnost, prikuplјena dokumentacija na desetine registratora. Oduševlјen kako rade, slobodan sam da im kažem da ću predložiti načelniku da ih pismeno pohvali i predloži za novčanu nagradu, kada završe. Prečuli su to kao da vide ne mnogo dalјe, nego mnogo vremena unapred. To doživlјavam ne kao skromnost nego kao viši stepen profesionalnosti. Nakon obavlјenog posla, ubeđen sam da kolege nisu nagrađene, a nagradu su i pored svih mera štednje zaslužili. Oni su savršeno svoj posao uradili, ostalo je samo da se postupak kroz redovnu proceduru Ministarstva sprovede do kraja, tačnije izvrši povraćaj neosnovano isplaćenog regresa.
(Nastaviće se...)
Sve do sada objavljene tekstove iz feljtona pročitajte OVDE.
