Problem političke krize u Srbiji sve više pridobija pažnju Evropske unije.
Nakon niza saopštenja različitih funkcionera EU, sada je najavljeno da će se i u Evropskom parlamentu raspravljati o situaciji u Srbiji.
Ipak, tvrde sagovornici lista Danas, još nije trenutak za moguće posredovanje EU, ali dodaju da je ona logičan izbor za medijaciju, ukoliko do nje dođe.
Istraživački analitičar Miljan Mladenović za Danas kaže da trenutno stanje u državi ne ukazuje da je vreme za dijalog između dve strane.
"U prilog tome govore poslednja dešavanja i odgovor na poziv predsednika", pojašnjava on.
Ipak, ističe da i ukoliko se u narednom periodu steknu uslovi za dijalog, EU od svih inostranih aktera deluje kao najrealniji izbor za medijatora.
"Mada uopšte ne vidim trenutno potrebu za bilo kakvim učešćem inostranih partnera u rešavanju tekuće situacije", zaključuje on.
Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, slaže se u oceni da trenutno ne postoji mogućnost da EU posreduje u razrešenju krize u zemlji.
"Sa jedne strane, to nije nešto što dolazi kao zahtev iz Srbije, a sa druge strane vidimo da su i Brisel i države članice dosta uzdržane u komentarisanju stanja u zemlji", kaže ova sagovornica.
Do sada su se saopštenjima oglasili Evropska komisija, pojedine grupe poslanika u EP, komesarka za proširenje EU Marta Kos, ali i nemačka Vlada.
Najoštrije saopštenje do sada došlo je od grupe Socijalista i demokrata u EP, koji su "u potpunosti podržali poziv studenata na pravdu i ključnih institucija Srbije, koje su odgovorne za bezbednost i dobrobit građana".
"Grupa čvrsto podržava pravo ljudi na protest i oštro osuđuje sve akte zastrašivanja, nasilja nad demonstrantima i ugnjetavanja stranih državljana", navodi se u njihovom saopštenju.
U saopštenjima nemačke Vlade, komesarke za proširenje i izjavi portparola EK Gijom Mersijea izražava se zabrinutost povodom nasilja koje se vrši nad demonstrantima, i poziva na poštovanje slobode na okupljanje kao osnovnog prava.
Takođe, Mersije je pozvao i sve političke aktere da se vrate dijalogu i uzdrže od eskalacija tenzija.
Imajući to u vidu, Popović ističe da bi evropske institucije, pre posredovanja, morale jasnije da se odrede prema stanju u Srbiji.
"Iz pisma komesarke Kos, sročeno u diplomatskom i birokratskom tonu, vidimo da se situacija pažljivo prati, da je za EU nasilje nad studentima neprihvatljivo, ali ako dobro čitamo to pismo, vidimo da se prepoznaje da u zemlji ne postoje uslovi za smislen i inkluzivan dijalog", kaže sagovornica Danasa.
Ona podseća da su se do sada poslaničke grupe EP najviše oglašavale u vezi sa krizom u Srbiji i dodaje da će rasprava na plenumu zakazana za sledeću nedelju biti dobra prilika da čujemo kako na dešavanja u Srbiji gleda ova institucija.
"Ako bi se EU uključila u neko posredovanje, o čemu je sada rano govoriti, verujem da bi to bilo na nivou pregovora između vlasti i opozicije, što je format koji smo mogli sa vidimo ranije", zaključuje Popović.
Podsetimo, poslednji put je EU, odnosno poslanici EP Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Knut Flekenštajn, posredovala u pregovorima vlasti i opozicije 2021. godine, a povodom poboljšanja izbornih uslova.
Sporazum do kog se došlo nisu potpisale sve partije opozicije, a i neke od stranaka (DJB, Dveri, Zavetnici, NADA, SRS i Zdrava Srbija), izrazile su nezadovoljstvo postignutim rezultatom, i navodile da su pregovore vodile isključivo bez posredovanja EU.
Dodaj komentar