Američka ambasada u Beogradu izrazila nerazumevanje zbog davanja javnog prostora osudjenom ratnom zločincu da promoviše oslobadjanje osudjenika za ubistvo prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji, prenosi Glas Amerike (VOA).
„Teško je razumeti zašto osudjeni ratni zločinac raspolaže javnim prostorom u kojem promoviše oslobadjanje osudjenika za ubistvo prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji“, navodi se u odgovoru portparola ambasade SAD u Beogradu povodom peticije kojom se traži oslobadjanje ubice premijera Zorana Djindjića.
Osudjeni ratni zločinac Dragan Vasiljković sprovodi peticiju kako bi se od predsednika Srbije tražilo pomilovanje Zvezdana Jovanovića, osudjenog ubice premijera Zorana Djindjića i bivšeg pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO).
Portparol američke ambasade takodje je ukazao da bi najbolje bilo postaviti to pitanje vlastima Srbije, što je Glas Amerike i učinio, ali do zaključenja teksta nisu stigli odgovori ni iz kabineta premijerke Ane Brnabić, niti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Predsednici Vlade i predsedniku Srbije upućena su pitanja da li je primereno da se sprovodi kampanja za pomilovanje osudjenog ubice premijera Srbije, kako na to Vlada i premijerka Srbije/predsedništvo i predsednik mogu najprimerenije reagovati, zašto do sada nije ništa učinjeno tim povodom, i da li ovakve i slične kampanje mogu naštetiti imidžu Srbije kao regionalnog partnera imajući u vidu aktuelne tenzije i istoriju Balkana ispunjenu konfliktima.
Jedini zvaničnik iz redova vlasti koji je reagovao tim povodom je Dragan Šormaz, koji obavlja funkciju poslanika vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i član je nekoliko parlamentarnih odbora, delegacija i grupa prijateljstava, navodi Glas Amerike.
Šormaz je najavio da će protiv Dragana Vasiljkovića podneti krivičnu prijavu čim bude utvrdio gde je uspešno organizovano prikupljanje potpisa za pomilovanje ubice premijera Srbije, a za Glas Amerike nedavno je pojasnio svoje motive za to.
„Da vi tražite puštanje na slobodu čoveka koji je priznao, koji je do detalja opisao kako je pucao na Zorana Djindjića. Znači, ubijen je predsednik vlade ubijen je otac, ubijen je čovek. Zločinac koji tako nešto uradi svesno u nameri, mora da snosi najveće moguće sankcije. Tačka, nema opravdanja. Nema abolicije, nema ničega“, rekao je Šormaz.
Potpisi se prikupljani na nekoliko lokacija u Beogradu, pod okriljem nevladine organizacije pod nazivom „Fondacija Kapetan Dragan za odbranu Srba bilo gde u svetu progonjenih grehom rodjenja“. Pored delovanja u glavnom gradu, fondacija je uspešno zakupila prostorije i u Subotici.
U blizini štandova su, prema izveštajima nekoliko medija uz Vasiljkovića, vidjeni su i pripadnici ultradesničarske organizacije Levijatan, koja plasirajući stavove o zaštiti životinja promoviše ekstremističke ideje. Ustavnom sudu Srbije podneta je inicijativa za zabranu te organizacije.
Glas Amerike podseća da je Dragan Vasiljković u Hrvatskoj odslužio 13,5 godina zatvora zbog presude o ratnom zločinu u Kninu i Glini tokom sukoba 1990-ih. Tokom procesa je izmedju ostalog dokazano da je kao zapovednik Jedinice za posebne namene u sastavu paravojnih srpskih jedinica juna i jula 1991. u zatvoru na kninskoj tvrdjavi mučio, zlostavljao i ubijao zarobljene pripadnike hrvatske vojske i policije.
U martu 2020. pušten je iz zatvora i potom proteran iz Hrvatske i od tada se nalazi u Srbiji, gde je čest gost televizijskih stanica tabloidne forme, čiji vlasnici gaje bliske veze sa vlastima Srbije.
Helsinška komisija, nevladina agencija američke vlade čiji je osnivač Kongres, ocenila je za Glas Amerike da se promovisanje pomilovanja osudjenika za ubistvo premijera Srbije predstavlja inicijativa koja je direktno suprotstavljena Srbiji.
Prema navodima Helsinške komisije, Jovanovićev slučaj i nedavni napori za njegovo oslobadjanje pokazuju da su isti ljudi koji su počinili užasne zločine nad nedužnim ljudima u susednim zemljama takodje voljni da se uključe u nasilne radnje u Srbiji i protiv Srbije, ili da podrže one koji to čine, a sve zbog moći i privilegija.
„Kao odgovor, očekujemo da će vladajuće institucije i pravosuđe Srbije podržati pravdu i suprotstaviti se krivičnom nasilju rečima i delima, bez obzira ko je počinilac i ko je žrtva”, precizirano je u odgovoru Helsinške komisije.
Zvezdan Jovanović, bivši oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti, služi kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. Na istu kaznu osudjen je i nekadašnji komandat te jedinice Milorad Ulemek.
Ukazuje se da je Jedinica za specijalne operacije koja je bila posebna formacija koju je osnovala Državna bezbednost Srbije rasformirana posle Djindjićevog ubistva.
Politička pozadina Djindjićevog ubistva nikada nije otkrivena.
