Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da SAD i EU očekuju da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije i da Beograd treba „ponovo da razmisli“ ako smatra da će mu Rusija pomoći u rešavanju pitanja Kosova.
Ambasador koji je na dužnosti u Beogradu mesec dana, rekao je u danas objavljenom intervjuu za „Glas Amerike“ (VOA) da Srbija o sankcijama odlučuje sama, bez pritisaka, ali nije rekao i da li će biti posledica po srpsko-američke odnose ako Beograd ostane pri sadašnjem stavu.
Hil je rekao da su američki senator Kris Marfi i njegove kolege i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje razgovarali o nizu tema, među kojima je odnos Srbije i SAD i ocenio da su odnosi dobri, ali i da očekuje da može da se uradi više.
„Jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini, jedna od najvećih tragedija u ovom veku. Zato nije iznenađujuće što su američki predstavnici izneli različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU“, rekao je on.
Hil je u vezi s tim u intervjuu razjasnio, kako je rekao, „nesporazum u vezi sa izveštajem sa puta koji je napisao senator Marfi, gde su ljudi nekako shvatili da su se tih 60 dana koji su se ticali jednog ekonomskog pitanja, u stvari ticali sankcija – što nije tačno. Ja sam bio tamo i nije bilo u vezi sa sankcijama“.
Vučić je u subotu takođe demantovao tvrdnje da je pri njegovom pominjanju da će o jednoj temi odlučiti i odgovoriti za 60 dana, bilo reči o sankcijama protiv Rusije.
Hil je rekao da „SAD poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na Istok ili Zapad, već postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo“ i ocenio da „Rusija sada teško može biti uzor, nije zemlja koju biste želeli za prijatelja ili saveznika“.
Ambasador je za VOA rekao da iz perspektive EU i SAD, Srbija treba da se ponaša kao članica EU i da se pridruži sankcijama, da je jasno da je to njihova politika i da Srbija treba da razmisli o tome.
Upitan da li će biti posledica po odnose Srbije i SAD „ako se ne uvedu sankcije Rusiji“, Hil je odgovrio da je to „hipotetičko pitanje“ i doodao: „Ne bih da ulazim u to, ne govorimo o posledicama. Suština je da bismo želeli bolje odnose, mogućnost da nađemo zajednički interes“.
Ambasadr je rekao i: „Ono što bismo mi voleli je da produbimo odnose sa Srbijom. Znamo koliko je Srbija značajna u regionu i Evropi i želeli bismo da imamo bolje odnose. SAD sada imaju i bolje odnose sa EU zbog ovog užasnog rata u Ukrajini. Sa Srbijom razgovaramo o tome šta možemo da uradimo zajedno kako bi se ovaj rat okončao“.
Na pitanje VOA o tome što neki stručnjaci kažu da je pitanje Kosova veliki izvor ruskog uticaja u Srbiji, a srpski zvaničnici često govore da Rusija u Savetu bezbednosti UN štiti interese Srbije u vezi s pitanjem Kosova, Hil je odgovorio da „nije video ništa što ukazuje da Rusija štiti bilo koga osim gospodina (Vladimira) Putina“.
„Bio bih veoma oprezan sa argumentima da Srbija ima koristi od poteza Rusije“ – rekao je Hil i istakao da „Srbija treba da odluči kakve će odnose imati sa svojim susedima i kako će tome pristupiti“.
„Naše je stanovište da Srbija treba da podrži dijalog kojim posreduje EU. Ne mislim da Srbija treba da gleda u Rusiju u korelaciji sa Kosovom, ili obrnuto, već svaku situaciju da sagleda posebno. Rusija se toliko udaljila od onoga što zovemo međunarodnim dostojanstvom, toliko se udaljila od zapadnih vrednosti, pa ako mislite da će Rusija nekako pomoći oko Kosova, treba da opet razmislite o tome“, izjavio je američki ambasador.
Na pitanje o tome što Srbija kupuje oružje od Rusije i Kine, Hil je rekao da je stav SAD da „Srbija treba da razmišlja dugoročno o bezbednosnoj strukturi koja je čini sigurnom, a najbolje su zajedničke bezbednosne strukture“.
„Mislim da je u 21. veku veoma teško da kupujete malo opreme na jednoj, malo na drugoj strani i verujete da to služi vašim bezbednosnim interesima“, rekao je ambasador.
On je ukazao da, iako se „Srbi ne slažu sa ovim, konačno je najbolje za Srbiju da bude u NATO-u. Biće potrebno vreme, ja sam jako dobro svestan istorije. Istoričari gledaju unazad, diplomate unapred. Verujem da će Srbija shvatiti da je zajednička odbrana najbolje rešenje“.
Jedno od pitanja VOA je bilo o tome što je Međunarodna organizacija Fridom haus konstatovala da Srbija „nije demokratski već hibridni režim, da su medijske slobode ugrožene, korupcija je rasprostranjena“, a Hil je odgovorio da „neće da ulazi u to da li se slaže s nalazima određenih organizacija“ i dodao da ima mišljenje o tome, ali ne bi da ga iznese.
Hil je rekao da su to „kompleksna pitanja“ i istakao da „u SAD veoma cenimo slobodu medija“ jer je to „veoma važno za demokratiju“, te „veruje da će Srbija uvideti da su slobodni mediji deo demokratije i da je demokratija put ka boljoj ekonomskoj situaciji“, a veruje i da „Srbija tome treba da teži. Ali, ja sam strani diplomata u gostima kod vas, Srbi treba da odluče o tome“.
Na pitanje VOA o tome da li ima „neka očekivanja od nove Vlade Srbije“, Hil je odgovorio da je „spreman za svoj zadatak – da radi s novom Vladom Srbije, i da vidi kuda vlada ide“.
„Da sam građanin ove zemlje, a nisam, bio bih veoma radoznao da vidim u kojem će smeru ići. Jako se važna stvar desila 24. februara kada je Rusija krenula u invaziju na susednu zemlju. Zaista ne razumem kako neko može da bude pristalica Rusije ili da govori u prilog Rusiji. Nadam se da će nova vlada zauzeti određeni smer, ali to je na ljudima koji formiraju Vladu. Željno iščekujem da vidim kako će biti“ – rekao je ambasador.
Poslednje piranje u intervjuu je bilo da o tome „da li taj ‘određeni smer’ podrazumeva manje saradnje s Rusijom“, na šta je Hil dgovrio da on „ne bi rekao: saradnje, pre bi rekao: manje vere u Rusiju“, a o „ideji da će Rusija rešiti srpske probleme na Kosovu ili negde druge“ rekao je: „Pa samo pogledajte situaciju u Ukrajini i recite mi da je validan predlog da se Srbija može osloniti na Rusiju za bilo šta“.
