Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović je danas ocenio da Srpska napredne stranka (SNS) i Socijalička partija Srbije (SPS) „neće i ne žele“ da Srbija postane član EU jer bi time, u političkom smislu, „obe nestale“.
On je na tribini „Međunarodna saradnja“ nazvao besmislicama stavove predstavnika vlasti u Srbiji da oni „jesu za Evropu ali da nisu za uvodjenje sankcija Rusiji“.
„Ako bi prihvatilu put u Evorpu, prihvatili bi sopstveno nestajanje…oni ne žele u Evropu jer Evropa (zbog poštovanja raznog spektra vrednosti) za njih znači nestanak u političkom smislu“, kazao je Stafanovič.
Rekao je da je i nedavna sednica Odbora skupštine Srbije za spoljne poslove, na kojoj nije usvojen predlog rezolucije o usklađivanju spoljne politike sa EU po pitanju uvođenja sankcija Rusiji to i pokazala.
Kazao je da predstavnici vlasti „uopšte nisu glasali“, te da su, kako je ocenio, imali identične stavove sa Dverima, Zavetnicima, Pokretom obnove Kraljevine Srbije…
Diplomata Srećko Djukić je ocenio „kao ishitrene i date pod tenzijama“ izjave predsednika i šefa diplomatije Srbije Aleksandra Vučića i Ivice Dačiča, o premeni spoljne politike Srbije, posle podrške koju je Kosovo dobilo u Savetu Evrope za članstvo u toj organizaciji.
„Zaokret u spoljnoj politici, kako mislim, teško da se može desiti a ako i dodje do toga biće kratkog daha“, rekao je Djukić.
Kazao je i da Srbija sada sedi na „dve hoklice „, i to zapadnoj i ruskoj – kineskoj, te da bi, ukoliko i dodje do promena u spoljnoj poltici, one mogle da bude usmerene ka „istočnoj strani“.
Smatra i da će ta „istočna strana “ za Srbiju biti „mnogo klimava“.
Predstavnik Pokreta slobodnih građana Natan Albahari je ocenio da aktulena vlast ne veruje u evropske vrednosti, te da je za ulazak Srbije u EU neophodna, kako je kazao, njena smena.
Prema njegovim rečima, Srbija ima mogućnost, kada proevropske stranke dodju vlast, da u sadašnjim okolnostima , „u sledećih nekoliko godina“ postane član EU.
„Tu šansu (Srbija) možda više neće imati i to ne treba propustiti“, smatra Albahari.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je ukazao, u kontekstu evropskog puta Srbije, na neophodnost poštovanja medijske „slobodne reči“.
Upitan da li Srbija sa postojećim medijima može biti u EU, on je odgovorio da sudeći po Madjarskoj, čija vlast kao i u Srbiji, kako je kazao, ima sličan odnos prema medijima, može, te da je Srbija u „debelom zapostaku“ u odnosu na druge države EU.
Ukazao je i da u Srbiji funkcioniše „normalizacija tabioidnog novinarstva“, te da ljudi na vlasti tome daju legitimitet.
„Tabloida ima svugde u svetu a ovi naši i nisu u pravom smislu reči tabloidi …već su „šarenica poltičke propagande“, rekao je on.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić je ocenila da Srbija, u evropskim integracijama, „nije daleko odmakla“, te podsetila da po istraživanjima samo 43 odsto gradjana Srbije podržava priključenje EU.
Izrazila je sumnju u napredak Srbije na evropskom putu.
