Poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je danas da je Srbiji neophodna mnogo šira ustavna reforma, koja bi obuhvatila ceo politički sistem, a da je set predloženih pravosudnih zakona „tek puko prepisivanje“ stranih modela i standarda neprimerenih Srbiji.
„Srbija je već 80 godina partijska država, a vlast se razume pre svega kao partijski plen. Tako je bilo u vreme komunizma i tako je i danas, u periodu hibridne demokratije. Zato je neophodno razmontirati partijsku državu koja je uspostavljena još 1945. godine“, rekao je Gajić na sednici Skupštine Srbije na kojoj se razmatraju zakoni iz oblasti pravosuđa.
Gajić je istakao da će i ova reforma biti samo jedan od propalih pokušaja i stvaranje privida nečega što ne postoji i što neće nastati, reforma kojom se prikriva moć partijske države na koju uticaj nema društvo u kojem deluje, već „takozvani strani relevantni činioci“.
„Oni koji brane ustavnu reformu tvrde da će sud biti nezavisniji nego ranije, a da će tužilaštvo biti samostalnije. Nasuprot tome, mi iz Narodne stranke tvrdimo da sud može biti samo nezavisan, a tužilaštvo mora biti nezavisno i samostalnije“, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da Narodna stranka sa žaljenjem konstatuje da su relevantni evropski činioci dali podršku prvoj ustavnoj kvazi reformi.
„Da će partijska država i dalje imati uticaj u srpskom pravosuđu, dokaz je i da je to što je skupština u poslednjih mesec dana, iako za to više nije nadležna, izabrala desetak predsednika nekih od najvažnijih sudova u Srbiji“, rekao je Gajić.
Gajić je dodao da je sasvim jasno da će se „istaknuti pravnici“ birati isključivo po političkim kriterijumima da bi u pravosudnim telima zastupali partijske stavove i interese.
„Partijska država utiče na pravosuđe preko predsednika sudova i starešina tužilaštava. Tako je uvek bilo i tako će biti i nadalje. Niko se u javnoj raspravi o pravosudnim zakonima nije pitao kako je moguće da nezavisni sudija ima svog šefa“, rekao je Gajić.
Gajić je naveo da će na svim ključnim mestima u pravosuđu, kako u sudu, tako i u tužilaštvu i nakon usvajanja seta pravosudnih zakona ostati isti ljudi, izabrani po prethodnim procedurama partijskom voljom i u postupku u kojem su gotovo uvek svi bili jedini kandidati.
„Predsednica Vrhovnog kasacionog suda je bila jedini kandidat, predsednici apelacionih sudova su bili jedini kandidati, baš kao i predsednici Upravnog suda i Privrednog apelacionog suda“, rekao je Gajić.
„Glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac uvek je jedini kandidat i sa novim mandatom postaće tužilac sa najdužim stažom na toj funkciji u celoj Evropi“, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da Narodna stranka smatra da „u Srbiji nisu problem ni Ustav ni zakoni“.
„Problem su uvek bili ljudi i danas su ljudi. Problem je dominantni kulturni model u Srbiji koji podrazumeva autoritarni sistem odlučivanja, po mogućstvu jednu stranku i jednog vođu“, rekao je Gajić.
Gajić je naveo da je „vladajući kulturni model partijska vlast koja dominira nad celokupnom državom i društvenim životom“.
