Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović izjavio je danas da Aleksandar Vučić kao predstavnik izvršne vlasti ne može biti nosilac izborne listi za zakonodavnu vlast, jer se time, kako je rekao, zakonodavna vlast zarobljava od strane izvršne koju čine predsednik vlade i predsednik republike.
Gavrilović je agenciji Beta kazao da se Srbija suočava s obnovom „neoličnog“ oblika vlasti oličenog u vlasti Aleksandra Vučića, „koja je od parlamenta napravila instituciju za promociju kulta ličnosti predsednika Republike Srbije“.
Naveo je da, u Ustavu Srbije u članu 4, između ostalog piše da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži.
„To znači da zakonodavna vlast ima ustavnu obavezu da kontroliše vladu Srbije izabranu od većine u parlamentu i predsednika Republike, koji je izabran neposredno od građana. U Ustavu, prema članu 118, poslanici su u obavezi da pokrenu postupak utvrđivanja kršenja Ustava od strane predsednika. Ova međukontrola tri vlasti sprečava nastanak onog što je prethodilo demokratskoj i ustavnoj državi, a to je lična vlast“, kazao je on.
Petogodišnje spajanje funkcije predsednika Republike Srbije i predsednika Srpske napredne stranke (SNS), dodao je, koji je imao statutarna ovlašćenja da predlaže i u kampanji podržava poslaničku listu dovelo je do zavisnog položaja poslanika prema predsedniku partije i države.
„Nažalost, Srbija se suočava s obnovom neoličnog oblika vlasti, oličenog u vlasti Aleksandra Vučića, koja je od parlamenta napravila instituciju za promociju kulta ličnosti predsednika Republike Srbije. Nejaka Agencija za borbu protiv korupcije nije imala hrabrost da vidi ono što je lako vidljivo, a to je da su poslanici SNS-a u sazivima od 2020. i 2022. godine bili u zavisnom odnosu prema predsedniku Republike čime je kršen član 40, stav 2 Zakona o sprečavanju korupcije“, objasnio je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, formalni odlazak Aleksandra Vučića s mesta predsednika SNS-a i pomeranje na neformalnu funkciju lidera stranke, gledano iz vizure podele vlasti ne menja ništa značajno ako se ostvare najave predsednika republike da će ponovo „rentirati“ svoj rejting stranci čiji je samo član.
Istraživanje BIRODI-a iz decembra 2022., kazao je, govori da bi tek svaki peti glasač SNS-a glasao za SNS bez Aleksandra Vučića na čelu stranke ili bez njegove podrške.
„Ponovnim davanjem imena, koje treba da sakrije ime Srpske napredne stranke, predsednik republike će postati marketinški akter i saučesnik u obmani birača u Srbiji, jer izbori na tri nivoa biće svedeni na jedan izbor, ‘da li ste za Vučića ili ne’. Umesto parlametarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora imaćemo aklamaciju o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, umesto da glasači biraju kandidate osnovu programa stručnosti i integriteta“, istakao je direktor BIRODI-a.
Gavrilović smatra da će tako sprovedeni izbori poroditi novi „zarobljen“ saziv parlamenta, „odnosno ojačati ličnu vlast koja je protivustavna“.
„Vučić će rentirajući svoje ime prekršiti član 111 Ustava, kao i član 1 Zakona o predsedniku Republike“, zaključio je on.
