Lider Narodne stranke Vuk Jeremić ocenio je danas u Njujorku da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u govoru na zasedanju Generalne skupštine UN „svesno propustio“ da kaže da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo Kosova u UN.
On je rekao da ne zna zašto je (Vučić) to „prećutao“ i da li je, kako je kazao, „to slanje signala Prištini i zapadnim partnerima da je Srbija spremna da o tome razgovara“, saopštila je Narodna stranka.
„Ako je to slučaj, onda je to prilično rizičan potez, i nikoga ne bi trebalo da čudi to što zahtevi da se Srbija složi sa članstvom Prištine u UN postaju sve jači i glasniji“, rekao je Jeremić.
Jeremić, koji prisustvuje godišnjem zasedanju kao bivši predsednik Generalne skupštine UN dodao je da je poznato da se o tome razgovara u diplomatskim krugovima.
„Dobro znamo da se u diplomatskim krugovima o tome intenzivno razgovara i na sto predsednika Srbije dolaze razni dokumenti koji eksplicitno predviđaju članstvo Prištine u UN“, dodao je on.
Naveo je da je Vučić pročitao napisani govor, što znači, kako je kazao, „da je sa namerom izostavio da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo samoproglašenog Kosova u UN“.
„To je jedina stvar o kojoj se u UN govori ovih dana u vezi sa Vučićevim obraćanjem“, rekao je Jeremić.
Dodao je da su svi koji se bave Balkanom uočili šta je Vučić izostavio da kaže u svom govoru.
Objasnio je da se u govorima predsednika država u okviru generalne debate u UN „pažljivo meri svaka izgovorena, ali i svaka neizgovorena reč“.
„Smatra se kao važna poruka kada se nešto prećuti“, rekao je Jeremić.
Ocenio je da je Srbija, nažalost, propustila da prisustvuje samitu koji je prethodio otvaranju Generalne skupštine UN, čija je tema bila obrazovanje u 21. veku.
„Mnogi predsednici država su govorili o važnosti obrazovanja kao o jednom od ciljeva održivog razvoja, a Srbija je svojim odsustvom pokazala da joj obrazovanje nije prioritet, što je za žaljenje“, rekao je on.
Naveo je da je većina članica UN izabrala da na zasedanju Generalne skupštine ne govori o ratu u Ukrajini, što kako je ocenio, reflektuje drugačiju realnost sa kojom živi većina država sveta.
„Predstavnicima evropskih država, odnosno država evroatlantskog prostora, to jeste bila glavna tema“, kazao je on.
Dodao je i da je „rusko-ukrajinski sukob dominirao u narativu država“ koje su, kako je kazao, u taj konflikt uključene, na ovaj ili onaj način“.
„Za većinu država, međutim, problemi su i dalje siromaštvo i posledice klimatskih promena. Trećina Pakistana je pod vodom i tamo se dogodila humanitarna katastrofa“, dodao je Jeremić.
Naveo je da se raspravljalo i o budućnosti međunarodnog svetskog poretka i „koja bi arhitektura mogla na bolji način da reflektuje prioritete čovečanstva nego što su to UN, koje se zasnivaju na Povelji iz 1945“.
