Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar ocenio je danas da protesti „Srbija protiv nasilja“ „faktički jesu“ i „predizborna kampanja dela opozicije – sem što su i protestno okupljanje s ciljem ispunjenja zahteva, a opozicija važi kao njihov formalni organizator, jer redovno komunciiraju s biračima, te ima mogućnost da im predstavi svoje političke pozicije“.
Klačar je u razgovoru za agenciju Beta naveo da je zahtev za održavanje vanrednih izbora u Beogradu politički legitiman, ali da opozicija ne može da vlast natera na to, procenivši i da je „skoro pa izvesno da će biti vanrednih parlamentarnih izbora“.
„Prirodno je da su protestna okupljanja sastavni deo i predizbornih aktivnosti za političke aktere budući da se nalazimo na nekoliko meseci od izbora iako to u opoziciji verovatno niko neće da kaže zbog očekivanja koje imaju demonstranti u pogledu ispunjenja zahteva“, rekao je Klačar na pitanje da li su protesti predizborna kampanja proevropske opozicije.
On je ukazao da „opozicija ne može naći bolju platformu za izbore nego što su protesti, samo je pitanje kakvu će strategiju odabrati, protesti će u velikoj meri odrediti buduće opozicione koalicije, ali i nosioce u kampanji“.
Na pitanje šta će na protestima „Srbija protiv nasilja“ značiti najavljeni izlazak na binu političara iz proevropske opozicije kao govornika, on je odgovorio da „ne treba očekivati nikakve promene, niti negativan efekat jer su političari svakako tu, protesti su manje masovni, a prisutni su samo oni koji su iskreno zainteresovani i koji dobro razumeju procese“.
„Demonstranti znaju da su ljudi iz opozicije organizatori, sreću ih na ulici, dovoljno su upoznati s njima. Opozicija samo treba da vodi računa o tome da govornici ne dele opozicionu javnost i da su dovoljno prihvatljivi za sve ciljne grupe koje dolaze na proteste. Takođe, mogućnost za negativnu reakciju postoji ukoliko nastupi na bini budu nekoordisani, odnosno da građani prepoznaju da nema jedinstene strategije“, ukazao je Klačar.
On smatra da se i sada mogu prepoznati obrisi izbornih saveza ili pravci u kojem će ići.
„Jasno je da Stranka slobode i pravde (SSP) i Pokret slobodnih građana (PSG) dobro sarađuju, kao što je jasno da je dobra saradnja Demokratske Stranke (DS), stranke Srce i delova koalicije Moramo. Takođe, nova stranka gospodina (Miroslava) Aleksića će da širi svoj koalicioni potencijal tako što će se pomerati od desnog centra ka centru, pa će i on postati poželjan partner“, ocenio je Klačar.
Ostaje samo pitanje, dodao je, strategije Zeleno-levog fronta koji je stranka sa izrazito velikim potencijalom u Beogradu.
On je ocenio da je održavanje protesta „Srbija protiv nasilja“ i u mestima van Beograda „važno jer se širi protestna energija i dodatno se mobilišu birači“.
„Dodatno je važno izaći van Beograda jer je većina opozicionih stranaka fokusirana na glavni grad, sa slabom infrastrukturom u Vojvodini i centralnoj Srbiji“, naveo je Klačar, ali „ne treba ni potencirati ovo kao veliki uspeh jer su i protesti ‘1 od 5 miliona’ bili veoma diversifikovani i bilo ih je u mnogim mestima“.
Po njegovim rečima, „glavna korist za opoziciju je činjenica da je opozicija uspela da izvrši mobilizaciju ljudi, da ih motiviše i da se solidarišu u jednom dužem periodu“.
„To može da bude dobra platforma za predstojeće izbore. Međutim, politička šteta za vladajuću koaliciju nije velika jer su protesti uglavnom ostali rezervisani za tvrde pristalice opozicije ili kritičare vlasti. Zahtevi nisu definisani tako da prošire bazu pristalica, nisu se obraćali nekim drugim biračima koji nisu nužno anti-vladino nastrojeni, niti su im bili razumljivi“, ocenio je Klačar.
Na pitanje koliko je realno ostvariv zahtev opozicije da se vanredni izbori u Beogradu održe odvojeno od svih drugih izbora, i zašto bi vlast imala takav interes, on je odgovorio da je to „legitiman politički zahtev, ali opozicija nema snagu da izvrši pritisak na vlast kako bi taj zahtev ispunili, a sama vlast nema nikakav politički podsticaj da to inicira“.
„U prilog vlasti ide i činjenica da ni pre vlasti Srpske napredne stranke (SNS), vladajuće koalicije nisu bile raspoložene da razdvajaju lokalni nivo od nacionalnog“, ukazao je Klačar.
Odgovorajući na pitanje od čega zavisi da li će vlast raspisati vanredne parlamentarne izbore, on je odgovorio da je „skoro pa izvesno da će biti vanrednih parlamentarnih izbora“ objašnjavajući da je „nekoliko razloga zašto vlasti odgovaraju vanredni izbori“.
„Najpre: podrška vladajućoj koaliciji je stabilna na nacionalnom nivou i nema dramatičnih promena u odnosu na aprilske izbore 2022. Drugi razlog je to što bi pobedom na vanrednim izborima, vlast zadržala političku moć na nacionalnom nivou barem do 2027. godine, imajući u vidu da predsednički mandat traje pet godina“, naveo je Klačar.
„Treće, spajanjem vanrednih izbora s redovnim pokrajinskim i lokalnim, vladajuća koalicija će optimizovati izborni rezultat na svim nivoima – preko velike nacionalne kampanje, vladajuća koalicija će poboljšati svoj rezultat na svim nivoima“, ocenio je Klačar.
