Predlog Nacrta Radnog dokumenta za poboljšanje izbornih uslova koji su izradili evroparlamentarci prosleđen je strankama koje sada imaju rok do 12. septembra da dostave svoje komentare, a između ostalog, u dokumentu piše da bi trebalo što pre utvrditi datume bitnih izbora najavljenih za 2022.godinu, saznaje Tanjug.
U pismu koje je upućeno strankama precizira se da će se predstojeći dijalog održati u istom formatu kao i tokom susreta u julu.
Pismo su potpisali kofasilitatori Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Ivica Dačić, a u dijalogu će, kako je najavljeno, takođe učestvovati i nekadašnji poslanici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.
U Nacrtu Radnog dokumenta se ocenjuje da su učesnici julskog dijaloga pokazali svoju spremnost da se posvete procesu, kao i konstruktivan stav, te da je predviđeno da se dogovor o radnom dokumentu postigne na sledećem dijalogu 17. i 18.septembra ili najmanje šest meseci pre sledecih izbora.
Nacrt radnog dokumenta fokusiraće se na dve glavne teme: (prva) ravnopravan pristup medijima, pluralizam u medijima, medijska etika i standardi i (druga) integritet izbornog procesa.
Kako piše u dokumentu, Nacrt sadrži niz sugestija i konrektnih predloga za moguće korake napred, a pod uslovom da postoji dovoljno političke volje, sporazum bi se mogao postići u okviru Međustranačkog dijaloga.
Naglašava se da će kofasilitatori učiniti sve što je u njihovoj moći da utru put ka političkom sporazumu, ali istovremeno ističu da krajnji ishod leži u rukama učesnika Međustranačkog dijaloga.
Kada je reč o ravnopravnom pristupu medijima i pluralizmu u medijima, ističe se da svi mediji moraju da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.
“Javni medijski servis dužan je da za vreme izborne kampanje svim proglašenim kandidatima i proglašenim izbornim listama pod jednakim uslovima obezbedi odgovarajuće vremenske intervale za njihovo političko oglašavanje”, stoji u Nacrtu dokumenta.
Takođe, navodi se da svi emiteri moraju striktno da se pridržavaju postojećeg Zakona o elektronskim medijima koji ih obavezuje da slobodno, istinito, nepristrasno, potpuno I blagovremeno obaveštavaju javnost.
“Neophodno je da svi informativni programi, kako terestrijalni tako i kablovski, osiguraju uravnoteženo predstavljanje stavova, saopštenja i mišljenja vlade, vladajućih partija, opozicionih stranaka i platformi, kao i stručnjaka za teme od značaja za javnost”, navodi se u dokumentu.
Kako bi se to postiglo međustranački dijalog bi, kako se navodi, mogao da predloži da se razmotri usvajanje novih propisa, u obliku obavezujućeg pravilnika za Javni medijski servis (RTS i RTV) radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje.
Pravilnik bi mogao da odražava i nudi rešenja u skladu sa nalazima izveštaja ODIHR-a i biti usvojen nakon javnih konsultacija.
U tom cilju, kako se navodi, može se razmatrati formiranje privremenog nadzornog tela, koje se može sastojati od jednakog broja članova REM-a i predstavnika koje predlože kofasilitatori Međustranačkog dijaloga.
Njegov sastav treba da osigura politički pluralizam i profesionalnu stručnost.
Između ostalog, pravilnik će predvideti koje aktivnosti javnih funkcinera za vreme izborne kampanje se mogu smatrati zloupotrebom njihovog položaja.
Pravilnik bi trebalo da bude pripremljen u roku od 30 dana nakon dogovora od strane učesnika Međustranačkog dijaloga.
U Nacrtu piše I da će se metodologija praćenja medija tokom izborne kampanje zasnivati na kvantitativnim i kvalitativnim parametrima, uključujući i ton izveštavanja, uzimajući u obzir prirodu emitera.
Što se tiče političkog oglašavanja na Javnom medijskom servisu (RTS I RTV), potrebno je da se odredi odgovarajući distributivni ključ, sledeći najbolju evropsku praksu.
Kako se navodi taj distributivni ključ bi trebalo da omogući svim političkim strankama i platformama koje učestvuju u narednoj izbornoj kampanji odgovarajući prostor za političko oglašavanje.
“U tom kontekstu, predstavnicima opozicije treba dati dovoljno vremena da iznesu svoje stavove i mišljenje o informativnim emisijama, a posebno u vezi sa stavovima vlade”, predlaže se u dokumentu.
Takođe, navodi se i da treba razmotriti mogućnost da se nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekfenciji.
Kada je reč o drugoj temi, odnosno integritetu izbornog procesa, piše da se pojedinačna odluka svakog birača mora propisno poštovati, a tajnost glasanja mora biti zagarantovana.
Ukazuje se da treba preduzeti mere kako bi se povećala transparentnost registracije birača I poverenje u biračke spiskove.
“Transparentnost finansiranja kampanje treba da se unapredi, kako bi se u predstojećim izbornim kampanjama osigurale jednake mogućnosti za konkurentske stranke i platforme”, piše u Nacrtu.
Ističe se da pravila o izborima moraju biti precizna, predvidljiva i održiva za one koji žele da učestvuju u političkom nadmetanju, kao i za birače i posmatrače izbora.
“S obzirom na neuobičajenu situaciju stvorenu bojkotom izbora određenih stranaka i platformi na poslednjim parlamentarnim izborima 2020. godine, za naredne izbore bi trebalo razmotriti nalaženje odgovarajućeg rešenja da se privremeno promeni sastav RIK-a, kako bi se povećalo poverenje u izborni proceš”, piše u Nacrtu dokumenta.
Dodaje se da bi zbog toga za vreme naredne izborne kampanje mogli da se imenuju dodatni privremeni članovi RIK-a koji nisu predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a koje bi odredio Međustranački dijalog.
“Treba osigurati da odgovorni organi imaju efikasne procedure i mere za sprečavanje i, ukoliko je potrebno, temeljnu istragu neprimerenog pritiska na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama ili institucijama I preduzećima povezanim sa državom”, piše između ostalog u dokumentu.
U tom kontekstu, nadležni organi bi trebalo da obezbede potpunu zaštitu potencijalnim uzbunjivačima, kako je predviđeno relevantnim zakonom.
Birački spiskovi bi trebalo da budu dostupni javnosti, a takođe se predlaže i da se smanji limit za donacije.
“Trebalo bi razmotriti i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje. Treba preduzeti odgovarajuće mere kako bi se podaci o prihodima i rashodima kampanje podneli pre izbornog dana”, ističe se u dokumentu.
Na kraju se podseća da bi mere trebalo da se sprovedu šest meseci pre održavanja prvih od tri vida najavljenih izbora.
Sledeća runda Međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroposlanika biće održana 17. i 18. septembra u Palati Srbija, potvrđeno je u pismu.
