Crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je da bi formiranje nove vlade trebalo prepustiti nekom drugom ako akteri koji se trenutno time bave nisu u mogućnosti da završe taj proces, navodeći da ne treba isključiti nove izbore.
„Crnoj Gori treba nova vlada, ali ne možemo na silu da je dogovorimo. Oni koji su preuzeli odgovornost na sebe da odrade taj posao, treba da ga dovedu do kraja. Ako u tome ne mogu da uspeju, onda treba da prepuste nekom drugom da proba“, rekao je Abazović u intervjuu za Glasu Amerike.
U Njujorku, gde na zasedanju Generalne skupštine UN boravi kao vršilac dužnosti šefa crnogorske diplomatije, Abazović je kazao da je rešenje „u drugačijem pristupu, u drugačijoj viziji, u inkluzivnosti“ i da „ono sigurno nije da se povlače potezi koji umanjuju broj onih koji treba da podrže novu vladu“.
Gotovo mesec i po dana otkako je dobio mandat za sastav vlade, Spajić nije blizu okončanja tog procesa. Spajić je pod pritiskom da u vladu uvede prosrpske stranke, čemu se oštro protive vodeće zapadne zemlje, najbliži saveznici Crne Gore.
Upitno je i da li Spajić ima podršku unutar sopstvene liste, jer se dve poslanice zalažu za ulazak prosrpskih stranaka u vladu. Te dve poslanice su bliske potpredsedniku Pokreta Evropa sad Jakovu Milatoviću, predsedniku države koji zagovara ulazak prosrpskih stranaka u vladu.
Abazović je naveo da njegov Građanski pokret URA neće podržati novu vladu ako mandatar Milojko Spajić, lider Pokreta Evropa sad, uspe da je sastavi, pošto nije pozvan da bude deo nove izvršne vlasti.
„Legitiman je pristup da se određene partije izaberu kao partneri, a određene ne izaberu. Ja to apsolutno poštujem. Međutim, ako se ide sa tim pristupom, ne može se očekivati podrška od nas“, kazao je odlazeći premijer Crne Gore.
On je rekao da na formiranje vlade utiču „ljudi iz crnogorskog podzemlja“ i dodao da to „može da potkrepi vrlo jednostavnim stvarima“.
„Dovoljno je videti ko pravi i podržava kampanju da se što pre dođe do ovakve minijaturne vlade. Kad kažem minijaturne, mislim na podršku. Mislim na vlasnike medija oko Bemaksove grupacije koji su veoma bliski onima koji su sada već u velikom procesu pred nadležnim organima Crne Gore“, kazao je.
Upitan da li ima nekih spoljnih pritisaka na formiranje vlade, iz Srbije ili sa drugih adresa, Abazović je rekao da „ne misli da imaju bilo kakav značajniji uticaj“ i da „ne misli da je to nešto što je presudno“ u procesu formiranja vlade.
Abazović je ocenio da uticaj Rusije u Crnoj Gori nikad nije bio manji i da odnosi dve zemlje nikad nisu bili lošiji.
„Mnogo je veći uticaj bio dok je Demokratska partija socijalista (DPS) bila na vlasti. Naši politički odnosi su ispod nule. Mi smo proterali sve ruske diplomate, radili pitanja koja se tiču špijunaže i ugrožavanja nacionalnih interesa Crne Gore, radili smo ih permanentno, neka drugi ljudi iz sektora bezbjednosti i politike kažu šta su oni radili do 2020. godine“, naveo je.
