Nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti Hrvatska je u ponoć obeležila istovremeni ulazak u šengenski prostor i evrozonu, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina.
Simboličnim skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole na Bregani, između Hrvatske i Slovenije, u ponoć je obeležen ulazak Hrvatske kao 27. članice, u najveće područje slobodnog kretanja u svetu.
„Otvorili smo vrata Evropi bez granica. Slavimo novi dan, Novu godinu, novu Evropu s Hrvatskom u Šengenu“, rekao je hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović koji je na Bregani dočekao ponoć i susreo se sa slovenačkom ministarkom za javnu upravu Sanjom Ajanović Hovnik.
On je istakao da je ukidanje graničnih kontrola prema zemljama EU „konačna potvrda hrvatskog evropskog identiteta“.
Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman ulazak u Šengen i Novu godinu dočekao je na dosadašnjem graničnom prelazu Goričan, s Mađarskom.
Od ponoći se ukidaju 73 kopnena granična prelaza i 12 graničnih prelaza na moru, dok će iz tehničkih razloga, kontrole na aerodromima biti ukinute od 26. marta.
U Zagrebu je u ponoć ispred centrale Hrvatske narodne banke obeleženo članstvo u evrozoni, odnosno prelazak na evro kao zvaničnu valutu.
Hrvatska je postala 20. članica evropodručja.
U nedelju, 1. januara, premijer Andrej Plenković će s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i sa slovenačkom premijerkom Natašom Pirc Musar, obeležiti članstvo Hrvatske u šengenskoj zoni susretom na Bregani.
Potom će se premijer i predsednica EK kafom u centru Zagreba, koju će platiti u evrima, simbolično obeležiti hrvatsko članstvo u šengensko i evropodručje.
Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukidaju se granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postaju spoljašnje granice EU.
Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.
Ulaskom Hrvatske u evrozonu, hrvatska valuta kuna odlazi u prošlost, a menja je evro. Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima.
Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna mogu da se zamene za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.
