U ovom trenutku u Srbiji je nemoguće dobiti stambeni kredit za kupovinu vikendice.
S obzirom na popularnost ove vrste nekretnina, ako nemaju gotovinu, kupcima ostaje samo da uzmu skupe potrošačke kredite.
U bankama kažu da nije izvodljivo da se za kupovinu vikendice uzme stambeni kredit jer se "vikendica ne smatra stambenom nepokretnošću", piše Bloomberg Adria.
S obzirom na cene vikendica koje se, prema procenama agencija za promet nekretnina, kreću od oko 10.000 evra pa naviše, potreban je pozamašan gotovinski kredit.
Dodatna nepogodnost je visina kamatnih stopa na keš kredite koja, prema podacima NBS, u proseku iznosi oko 12,1 odsto.
Da je kupovina vikendica i dalje "u modi", pokazuju i podaci Republičkog geodetskog zavoda jer je u prvom kvartalu ove godine u te svrhe izdvojeno oko 5,2 miliona evra. U poređenju sa istim periodom prethodnih godina, ta suma dostignuta je još samo pandemijske 2021. godine, da bi u prvom kvartalu 2023. pala na oko 3,5 miliona evra.
Ipak, za one koji nemaju gotovinu, postoji još jedan način na koji mogu doći do vikendice.
Rešenje je u hipotekarnom kreditu
Pored klasičnog gotovinskog kredita, banke nude još jedan način kreditiranja kako bi se uz povoljniju kamatu došlo do pozajmice banke koja može poslužiti za kupovinu vikendice. Kako objašnjavaju bankari, radi se o tzv. gotovinskim kreditima sa hipotekom. Na taj način se može obezbediti značajna suma gotovine, što zavisi od toga da li je kredit dinarski ili je indeksiran u evrima.
Većina banaka nudi iznos gotovinskog hipotekarnog kredita do pet miliona dinara, a indeksiranog do 100.000 evra, uz duži period otplate, pa i do 20 godina. Za dinarski hipotekarni kredit nije potrebno učešće, dok se za pozajmicu u evrima predaje depozit od 30 odsto. Ovde se kamate kreću od oko 8,7 odsto za hipotekarne kredite indeksirane u evrima, dok su dinarski skuplji pa stopa iznosi nešto manje od 12 odsto.
Hipotekarni krediti predstavljaju određenu vrstu dugoročnih bankarskih kredita kod kojih se kao sredstvo obezbeđenja potraživanja banke ugovara založno pravo na nekoj nepokretnosti koja je u svojini dužnika (hipoteka). Najvažniji uslov za ovakvu pozajmicu je da je korisnik kredita vlasnik nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka, zatim da na njoj ne postoji druga hipoteka i da njena vrednost bude dovoljna ili veća od iznosa kredita koji se dobija.
Bankari kažu da se upravo takvi krediti najčešće koriste za kupovinu objekata koji ne mogu da se finansiraju putem stambenih kredita, kao što su garaže koje se kupuju
naknadno, vikendice, placevi, nekretnine sa nedovoljnim stepenom izgrađenosti i slično.
NBS je ranije upozoravala na značajne razlike između hipotekarnog kredita i nekih drugih kredita. Radi se o tome da kod hipotekarnog kredita poverilac na raspolaganju ima sredstvo obezbeđenja, založno pravo na nekoj nepokretnosti. Međutim, hipoteka je samo dodatno sredstvo obezbeđenja, a ne ključni preduslov za odobravanje kredita. U tome najvažniju ulogu ima kredibilitet i platna sposobnost dužnika.
Takođe, s obzirom na to da su hipotekarni krediti uglavnom dugoročni, za vreme njihovog trajanja može doći do oštećenja ili, na drugi način, do smanjenja vrednosti nepokretnosti na kojoj je konstituisana hipoteka. Zbog toga banke često zahtevaju od hipotekarnih dužnika da osiguraju kako nepokretnost, tako i dužnika (kroz životno osiguranje) kod nekog osiguravajućeg društva.
Inače, u bankama objašnjavaju zašto nije moguće dobiti stambeni kredit za kupovinu vikendice. Kako kažu, banka nema u ponudi model kredita za kupovinu vikendica jer se one u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilanskih stavki banke Narodne banke Srbije ne smatraju stambenom nepokretnošću, te ne mogu biti predmet kreditiranja.
