Popis stanovništva i imovine koji se trenutno sprovodi u Srbiji rađen je poslednji put 2011. godine i očekujemo da će pokazati da je za tih 11 godina oko 500.000 manje stanovnika, izjavio je danas demograf Vladimir Nikitović.
Nikitović je, gostujući u emisiji Pravi ugao na Radio-televiziji Vojvodine, rekao da Vlada Srbije i razne druge institucije i dalje barataju brojkom od blizu 7.200.000 stanovnika, izuzimajući teritoriju Kosova i Metohije, ali da je svima jasno da je ta brojka mnogo manja.
"Republički zavod za statistiku radi procenu broja stanovnika na godišnjem nivou, a poslednje istraživanje sa kraja 2021. Godine kaže da nas je oko 6,8 miliona, što je 400.000 manje u odnosu na 2011. Mi demografi očekujemo smanjenje broja stanovnika od minimum 500.000 u odnosu na 2011. godinu", rekao je on.
Nikitović je rekao da je poslednji izveštaj Ujedinjenih nacija za perspektive svetskog stanovništva ukazao na problem depopulacije na svetskom nivou, ali da se ti nalazi jednostrano tumače.
"Depopulacija i starenje nisu suštinsko nacionalno pitanje, jer je to globalni proces koji traje još od pre 50 godina. To je kao brod koji ide u jednom pravcu, a mi ne možemo da ga zaustavimo. Mi živimo na Starom kontinentu, a taj proces je počeo u razvijenom delu sveta. Broj rođenih kontinuirano opada još od industrijske revolucije, jer nije više postojala potreba za velikim brojem dece koja bi radila sve te poslove. Sa druge strane, dizanjem niovoa higijene se smanjila smrtnost dece. Čovečanstvo je shvatilo da mu nije potreban toliki broj dece, a neki smatraju i da je odgajanje dece naporno. Proces nije tekao ujednačeno, pa tako negde imamo rast svetskog stanovništva koji će trajati do sredine veka, ali do kraja veka će se to ujednačiti", objašnjava on.
Nikitović kaže da mi popis stanovništva radimo na starinski tradicionalan način, od kuće do kuće, a da se on u svetu radi kombinovanom metodom, to jest ukrštanjem sa podacima iz Centralnog registra stanovništva, za koji kaže da kod nas još nije zaživeo.
Nikitović ističe da ga he iznenadio bauk koji se u Srbiji stvorio oko aktuelnog popisa, s obzirom na to da se popis sprovodi na 10 godina, a da se od poslednjeg popisa ništa nije promenilo, ni oko pitanja, ni načina sprovođenja.
"Nije to samo u Srbiji, ta histerija koja nije utemeljena je svuda, videli smo je i oko korone, to je globalni fenomen. Svi o svemu imaju mišljenje, a to je počelo od kad imamo internet. Stvari koje nisu upitne odjednom postanu tema", kaže on.
Nikitović objašnjava da je popis stanovništva važan i upoređuje to sa upravljanjem nekim preduzećem i pitanjem da li nam je bitno koliko ono ima zaposlenih.
"Popis je tekovina moderne civilizacije. Imamo zdravstvenu, poresku evidenciju. Ljudi danas na internetu ostavljaju mnogo privatnije informacije od onih iz popisa. Popis je na dobrobit građana, jer država onda zna kakve su potrebe građana, oko obrazovanja ili zdravstva", navodi on.
Nikitović kaže da Srbija ima zakon o popisu kakav je i u drugim državama, ali da je očigledno da postoji nepoverenje u samu državu i njene službe, što nema veze sa samim popisom.
"Popisivač ima obavezu da ne krši kodeks i onda imamo službenike koji obrađuju sakupljene podatke. Ovo je treći popis u kojem učestvujem i ne vidim neku promenu u odnosu na ono kako smo do sada radili", navodi on.
Nikitović objašnjava da se sve sakupljene informacije obrađuju kao sumarni podaci, te da informacije o pojedinačnoj osobi nisu interesantne.
"Set pitanja se nije promenio u odnosu na popis od pre 20 godina. Cilj eventualnih osetljivih pitanje je da se identifikuje određena populacija i da joj se pomogne", zaključuje on.
