Naša stvarnost je poprilično virtuelna - od kako ja znam za sebe i za svet u kojem sam živeo, nikad u našoj zemlji, dva plus dva nisu bila četiri, već kako se dogovorimo ili kako neko odluči.
Ovako ocenjuje pisac i reditelj Dušan Kovačević u intervjuu za Danas.
Kovačević se, pred premijeru svog fima "Nije teško biti čovek", zapitao zašto bi se poštovala osnovna i zdrava logika kada možemo da se prilagođavamo odlukama vlasti.
"A vlast je oduvek bila svet za sebe, manjina kojoj se većina prilagođava, i zato se događa da ljudi u zemlji Srbiji toliko veruju u vidovnjake, vračare, travare, astrologe, retrogradne planete i dijagnozu da bol u kolenu garantuje kišu", kaže Kovačević.
"(Veruju) i da će se korona izlečiti prezirom, jer je reč o strašno ozbiljnoj bolesti izmišljenoj da plaši ljude", ocenio je Kovačević i dodao da se slušanjem priča o koroni i svetskim zaverama upoznaje jedan "beskrajan paranormalan svet" i onda postaje normalno da je dva plus dva jednako devet i da je sve moguće.
Naglasio je da veruje da postoji mnogo ljudi kojima je važno dostojanstvo i da ima mnogo onih koji neće da pristanu na bilo koju vrstu poniženja, kao što je to glavni junak filma "Nije teško biti čovek".
"Jer onaj ko pristane na malo poniženje mora znati da će ga sačekati i veće, i sada je samo pitanje odluke da li će neko da živi kao dostojanstven čovek, sa svim posledicama koje ta odluka povlači za sobom", rekao je Kovačević.
