Pre 42 godine umro je predsednik SFRJ Josip Broz Tito, čije odluke i način vođenja države i dan-danas izazivaju pažnju.
Često se među građanima većine bivših jugoslovenskih republika vodi polemika o kvalitetu života iz tog perioda u odnosu na aktuelno vreme.
Sećajući se tog perioda, ekonomista Ljubomir Madžar u razgovoru za Biznis.rs konstatuje da ljudi, kao što je u njihovoj prirodi, sa nostalgijom pamte samo vreme kada im je bilo prijatno, ne obraćajući pažnju na posledice koje je ono donelo.
"Za vreme socijalizma privredni rast je u prvo vreme, prvih deset godina razvoja, bio veoma brz, ali nije bio održiv. Ostvarivan je tako što je usporavanje bilo ugrađeno u strategiju. Ljudi pamte to staro socijalističko vreme po tome što im je bilo prijatno, a druge stvari zaboravljaju", ističe Madžar.
Sagovornik Biznis.rs smatra da nostalgija za tim vremenima i dalje postoji među našim građanima i dodaje da se u društveno-političkom životu zadržalo sve što ne valja iz socijalizma.
"Druga stvar je što je u socijalizmu država bila ekonomski moćna u smislu da je posedovala veliki deo nacionalnog bogatstva i da su razne ustanove i prateće agencije bile brojne i jako efikasne u svom radu, ali ne nužno i društveno korisne. To smo nasledili iz socijalizma i koja god se partija nađe na vlasti ona sebi obezbedi posed tog velikog javnog sektora. Te količine kapitala omogućavaju kroz upravljanje pratećim ustanovama i agencijama mnogo moćniju poziciju u odnosu na ostale političke aktere, tako da nasleđe iz socijalizma sprečava valjanu konkurenciju koja nastupa pod jednakim uslovima", objašnjava Madžar.
Kako ističe, partija koja se zatekne na vlasti ima instrumente moći kojima se niko drugi ne može suprostaviti, što je i razlog zbog koga imamo retke smene vladajućih garnitura.
Na pitanje o dugovima države iz tog perioda, sagovornik Biznis.rs navodi da tu uglavnom nema istine.
"Dug je bio veliki, ali ne i ubitačan. Dobar deo duga su transferisale vlasti nakon smene Miloševića 2000. godine, tako što su uspostavile dobar odnos sa zapadnim poveriocima koji su otpisali blizu osam milijardi dolara preko Londonskog i Pariskog kluba. Otpis ovog duga je bio velika stvar za našu privredu, jer da se to nije desilo naš ekonomski razvoj bio bi mnogo manje uspešan i dramatično usporen i danas bismo bili u neuporedivo lošijoj situaciji", zaključuje Madžar.
