Tržište rada iz godine godinu muku muči sa nedostatkom kadrova, naročito onih za obične, praktične poslove, odnosno zanatskih radnika i taj trend je naročito uočljiv poslednjih godina.
Upravo nedostatak kadrova jedan je od faktora koji utiče loše na razvoj firmi, dolazak stranih kompanija i opstanak domaćih malih i srednjih preduzeća, smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Na ovakve probleme sa kadrovima kako objašnjava, posebno utiče negativan prirodni priraštaj, a takođe i to što je u zemljama zapadne Evrope povećana potreba za uvozom kadrova za gotovo sve moguće pozicije, piše BIZLife portal.
"Sada imamo situaciju da ljudi koji su završili akademske studije, Pravni ili Ekonomski fakultet rade kao, na primer, prosvetni radnici ili negde u firmama ili administraciji za 50.000 dinara ili nešto više, a neko ko vozi kamion ili je tehničar na CNC mašini ima početnu platu 1.000 evra i takav trend će se očigledno nastaviti jer domaći preduzetnici, koji su opterećeni uslovima u kojima posluju, nisu u mogućnosti da pariraju uslovima u inostranstvu. Praktično smo došli u situaciju da privredi nedostaju najobičniji kadrovi, sa osnovnom ili srednjom stručnom spremom koji su stekli neka iskustva za obavljanje jednostavnih svakodnevnih poslova", navodi Rajić za BIZLife portal.
On ukazuje da su u mnogim sektorima, naročito u građevinarstvu, prinuđeni da uvoze radnu snagu. Na ovakve probleme sa kadrovima posebno utiče negativan prirodni priraštaj, a takođe i to što je u zemljama zapadne Evrope povećana potreba za uvozom kadrova za gotovo sve moguće pozicije.
"U zemljama EU takođe postoji potreba za radnom snagom ali su sada restriktivniji i počeli su da uvoze radnu snagu sa Balkana, a manje iz azijskih zemalja jer se ljudi sa ovih naših prostora bolje uklapaju i prilagođavaju, kulturološke razlike su manje…", kaže Rajić.
Takođe, značajan procenat populacije ne želi da se prihvati ozbiljnih poslova koji mogu da im donesu veća primanja, a dosta tome doprinosi kulturološki efekat odnosno porodično vaspitanje, te jedan broj ljudi ima nehajan odnos prema poslu i ne želi da se usavršava i radi na sebi. Ističe i da kroz obrazovni sistem mladom čoveku nije mnogo približeno kako se radi u privredi.
Rajić ukazuje i na problem davanja subvencija stranim investitorima zahvaljujući kojima oni godinu i po dana pokrivaju zarade zaposlenih pa mnogi kada vide da za isti posao mogu da dobiju 100 ili 150 evra veću platu odlaze kod njih.
"S jedne strane dovodimo strane firme i dajemo im velike subvencije, ali smo onda upropastili domaću privredu jer bez obučenih ljudi nema ni posla. Situacija je takva da se zaposleni 'kradu od firme do firme'. To možda za neke ljude i nije tako loše, ali generalno za privredu jeste loše u celini. Firma koja nema kvalitetne kadrove propada i ne može da zadovolji svoje potrebe", objašnjava Rajić.
Poslodavci se u celoj toj situaciji nekako snalaze i od 2016. godine je primetno da je ukupan broj probnih radnih sati po kompaniji udvostručio jer mnogi dođu prihvate posao i posle nekog vremena odustanu.
"Analize su pokazale da jedna petina radnika nije u stanju da savlada posao, zatim druga petina ima problematičan odnosno krivični dosije pa poslodavci ne žele da rizikuju ako ih zaposle, a jedna četvrtina ne može ili ne želi da adekvatno obavlja posao. Izbor se tako suzio, i kada firme moraju da obave selekciju kadrova, dešava se da na primer od 60 ljudi koji se biraju za dve pozicije svega troje ili četvoro odgovara konkursu", navodi Rajić za Bizlife.
Navodi primer da se dešava da u metalskoj industriji gde se mora imati neko predznanje dolaze čistači ili vozači koje je potrebno od početka obučavati za taj posao.
"Sada smo u situaciji da da bi oni bili obučeni i samostalni u radu treba da prođe od 15 do 24 meseca, a početkom devedesetih za to je recimo bilo potrebno najviše šest meseci. Metalostrugar, odnosno tehničar na CNS mašini danas radi za skoro 1.000 evra, a slično zarađuju i vozači kamiona. Plate vozača kamiona u međunarodnom robnom prometu sa prethodnim radnim iskustvom sada su bar 900 evra i niko od njih za cifru manju od te ne želi da radi jer sada moraju da imaju standarde i sertifikate, zatim zbog cele situacije sa kovidom19 imaju veliku odgovornost i moraju da poštuju pravila i mere u drugim zemaljama", kaže Rajić.
On dodaje i da se sada na nekim od fakulteta upisuje manje studenta upravo zato što su zanati ili neka druga zanimanja poput IT bolje plaćena i fleksibilniji su uslovi rada. Takođe, u svemu ovome ne treba zanemariti ni obrazovni sistem.
"Obrazovni sistem je problem, inertan je i nije prilagođen potrebama privrede. To je problem u mnogim gradovima. Lokalne srednje stručne škole bi trebalo da imaju u vidu šta su potrebe privrede i da u skladu sa tim povećaju broj učenika na određenim smerovima i da edukuju više kadrova, mada ima i svetlih primera škola koje su povezane sa privredom i sarađuju", objašnjava Rajić.
Realna slika je da stariji kadrovi odlaze u penziju, mladih nedostaje i onda praktično razvoj te firme staje. Takođe, primetno je da roditelji sada drugačije razmišljaju i neće da pošalju dete u Grafičku školu već insistitraju da se školuje za IT ili menadžera jer misle da će tu naći bolje plaćen posao.
Rajić ukazuje i da su pored svega toga ponekad i poslodavci inertni i da je sve prisutniji i neophodan trend povećanja plata, a mnogi neće da se modernizuju i kupe modernije mašine jer ne razumeju da će onda i obavljanje posla biti mnogo lakše.
"Poslodavci koji uporno traže radnike moraju biti svesni da danas mladi ne traže samo pristojnu zaradu već i uslove rada sa modernom opremom i gde se vodi računa bezbednosti i gde je tretman zaposlenih korektan i da sve to utiče na njih da ne prihvataju posao kada toga nema. Nove generacije više nisu toliko u oskudici kao prethodne generacije, oni sad mogu da biraju, a imaju i alternativu lakog odlaska u inostranstvo da rade u boljim uslovima za veću zaradu", zaključuje Rajić.
