U Srbiji je okruženje za slobodu na internetu relativno otvoreno, sa visokim nivoom pristupa internetu, ograničenim blokiranjem veb stranica i snažnom ustavnom zaštitom novinara.
To se navodi u danas objavljenom izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus.
Međutim, uprkos raznolikosti onlajn medija, zabeleženo je povećanje dezinformacija "koje šire provladini informativni sajtovi, čiji su neki od vlasnika povezani s vladajućom partijom", kao i broj napada na novinare, navodi se u izveštaju "Sloboda na internetu 2021".
Srbija je dobila 71 poen, s tim da 100 poena označava najveći stepen slobode na internetu, i time se našla na 15. mestu od ukupno 70 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje.
Srbija je ove godine prvi put uključena u godišnji izveštaj Fridom hausa o slobodi na internetu.
"Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višestranačkim izborima, ali poslednjih godina Srpska napredna stranka stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva", ocenjeno je u izveštaju.
Navodi se da su onlajn novinari povremeno krivično odgovarali za svoj rad i da su sve više izloženi pretnjama i uznemiravanju zbog svog izveštavanja.
Novinari se često suočavaju s fizičkim napadima i pretnjama zbog svog izveštavanja, navodi Fridom haus i dodaje da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) dokumentovalo 189 onlajn i oflajn napada na novinare tokom 2020. godine, "što je zabrinjavajuće povećanje u odnosu na 119 napada dokumentovanih 2019".
Autocenzura nije česta, ali je prisutna, posebno među provladinim medijima, a "država i dalje ima aktivnu ulogu u uticaju na medijsko tržište".
"Određeni broj novinskih kuća ima bliske veze sa vladom, a politička polarizacija medija pogoršana je povlašćenim tretmanom vlasti prema tabloidima koji o njoj pišu u pozitivnom svetlu", piše u izveštaju.
"U praksi, internet portali tabloida bliskih vladi, koji stalno manipulišu činjenicama i kleveću nezavisne medije, nastavili su da dobijaju značajna javna sredstva na državnom i lokalnom nivou", ukazuje Fridom haus i navodi agenciju Tanjug kao primer kako vlada vrši kontrolu u medijskoj sferi.
Kampanje dezinformacija su redovne, a vlasti koriste botove u izbornim kampanjama, ali i u drugim situacijama, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da zabrinutost izaziva i nadzor i pristup policijskih i bezbednosnih agencija podacima u telekomunikacijama bez poštovanja odgovarajućih pravnih procedura.
Fridom haus ocenjuje da su internet usluge u Srbiji generalno pouzdane i relativno pristupačne.
"Vlada nije remetila niti ograničavala pristup internetu tokom perioda istraživanja, niti ima podataka o ranijim isključenjima interneta tokom izbora ili nacinalnih događaja", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da infrastruktura internet provajdera nije centralizovana, iako država ima većinski udeo u kompaniji Telekom Srbija, jednom od najvećih provajdera.
Sadržaj na internetu je široko dostupan, navodi se u izveštaju i dodaje da tokom perioda obuhvaćenog izveštajem nije bio blokiran nijedan politički, kulturni ili društveni sadržaj. Tokom tog perioda zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima su korisnici interneta tuženi ili pritvarani zbog govora na internetu, a podnošene su i privatne tužbe protiv medija.
Internet vezu je 2020. godine imalo 81 odsto domaćinstava, kompjuter poseduje 74,3 domaćinstava, a 94,1 odsto ima mobilni telefon, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima Međunarodne telekomunikacione unije, 78,4 odsto Srba ima pristup internetu.
