Direktor i glavni urednik Izdavačke kuće „Klio“ Zoran Hamović ocenio je da je Srbija po pitanju medijske pismenosti na samom dnu lestvice u Evropi jer se na godišnjem Indeksu nalazi na 29. mestu.
Reč je o godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država, koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.
„Medjutim medijska pismenost polako stiče odredjenu poziciju u društvu i sve je više ljudi i profesija koji su zainteresovani za proces medijskog usavršavanja“, rekao je Hamović agenciji Beta.
Govoreći o tome koje su oblasti u kojima bi trebalo najviše intervenisati, odnosno koje su ciljne grupe sa kojima bi trebalo najviše raditi po tom pitanju, Hamović je rekao da je prva oblast u kojoj treba raditi u cilju poboljšanja jeste škola.
„Mladima treba ponuditi sadržaj koji će im omogućiti da napreduju na individualnom i društvenom nivou. Najmanje podataka kako se nosimo sa ovim problemom imamo kod najstarijih i njima je najmanje bliska materija medijskog usavršavanja, da steknu odredjene veštine i budu uključeni u javni žvot jer je nedostak medijske pismenosti ujedno i nedostatak učešća u javnom životu. A to je veliki problem u obavljanju elementarnih gradjanskih dužnosti kao što je glasanje ili vadjenje lične karte“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje o ulozi klasičnih medija u oblasti medijske pismenosti, direktor izdavačke kuće „Klio“ je ocenio da oni sve više postaju žrtve onih koji su brži i efikasniji.
„Kada je u pitanju štampa, nemaju tiraže ili nemaju dovoljnu gledanost i slušanost kada su u pitanuju elektronski mediji. Oni više nisu dominantni kao pre i nemaju ekonomsku mogućnost da opstanu jer je tržičte prezasićeno ‘klasičnim medijima'“, rekao je on.
Hamović je ocenio da ministarstva zadužena za tu oblast imaju svoje agende i programe u sticanju znanja i afirmacije medijske pismenosti.
„Ono što je važno jeste da postoji veći integritet između ministarstva i medija jer kod nas medijski prostor nije prepoznat kao ‘kreativni prostor’ i svodi se na posao koji se odnosi na žurnalistiku i lažne vesti i ne pravi se razlika između lažnih i pravih vesti“, smatra on.
Komentarišući program „Digitalni pogon“, u čijem sprovodjenju učestvuje, Hamović je rekao da su njegova najvažnija dostignuća mogućnost da se stvori ambijent u kome se neprekidno stvara navika učenja o medijskoj pismenosti.
„Stvara se mogućnost da su svi uključeni u jednu vrstu stvaralaštva koja ima svoj proizvod, a program se najviše odnosi na učenike i njihove profesore“, dodao je Hamović.
