Deonica planiranog auto-puta od Beograda do Zrenjanina će prolaziti kroz parcele koje je u postupku privatizacije PKB-a kupila kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), pa će Srbija morati da je otkupi, pokazala je analiza Insajdera.
"Zbog izgradnje tog dela auto-puta država Srbija će morati da po tržišnoj vrednosti otkupljuje zemljište koje je pre samo tri godine prodala arapskoj kompaniji ispod cene, kao imovinu propalog kombinata", ocenio je taj sajt.
Auto-put će biti izgradjen umesto brze saobraćajnice do Zrenjanina, odnosno ranije planiranog proširenja postojećeg Zrenjaninskog puta.
Nakon što je Insajder u serijalu "Prodaja" objavio da je država kao deo imovine PKB-a prodala i parcele koje su prema tada važećem planu trebale da se koriste za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina, Ministarstvo saobraćaja je saopštilo da se od brze saobraćajnice odustaje i da će umesto proširenja postojećeg puta biti izgradjen auto-put, na novoj lokaciji.
Nedavno objavljeni Nacrt prostornog plana koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad pokazuje da nova trasa zaobilazi najveći deo zemljišta nekadšnjeg PKB-a, ali će jednim delom taj put ipak prolaziti kroz parcele koje je kupila Al Dahra.
Prema analizi Insajdera, država će morati da od Al Dahre otkupi u celini ili delimično 15 parcela u katastarskoj opštini Komareva humka.
U delu od Beograda do Zrenjanina budući auto-put će prolaziti kroz područja naselja Ovča (grad Beograd), Glogonj i Jabuka (grad Pančevo), Sefkerin (opština Opovo), Debeljača, Kovačica i Idvor (opština Kovačica), Aradac, Lukićevo, Ečka i Mužlja kod Zrenjanina.
U Nacrtu prostornog plana koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad navodi se da će za izgradnju biti potrebni delovi nekih katastarskih parcela ali ne i o kojim je površinama reč, a na osnovu dostupne dokumentacije za sada nije poznato.
Koliku površinu zemljišta Al Dahre obuhvata prostorni plan koridora budućeg auto-puta pitanje je koje su novinari Insajdera postavili Ministarstvu saobraćaja, a odgovor čekaju.
Prema Zakonu o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i gradjevinsko zemljište odredjuje se prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.
To znači da će za izgradnju auto-puta država morati da od Al Dahre otkupljuje zemljište po znatno većoj ceni od one po kojoj je 2018. godine isto to zemljište prodala.
Država Srbija je deo imovine PKB-a, uključujući i oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta prodala je u pola cene jer je zakonom o privatizaciji predvidjeno da se imovina preduzeća može ponuditi po početnoj ceni od 51 odsto njene procenjene vrednosti.
Al Dahra je kao jedini ponudjač na tenderu ponudila najnižu propisanu cenu i zahvaljujući tome ostvarila dobit od preko 100 miliona evra.
Odmah nakon kupovine imovine PKB-a, Al Dahra je objavila finansijski izveštaj u kome se navodi da je ova kompanija samo na osnovu razlike izmedju plaćene i fer vrednosti imovine PKB-a zaradila 106,3 miliona evra.
Potvrda istraživanja Insajdera da je država ispod svake cene prodala zemljište kompaniji iz UAE je i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a godinu dana kasnije oglašena je na prodaju po ceni koja je bila za čak osam puta veća od one koju je platila Al Dahra.
Al Dahra je kupila poljoprivredno zemljište nadomak Beograda za 4.700 evra po hektaru.
Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri pokazuju podaci o ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.
Država, odnosno javno preduzeće Putevi Srbije, su zbog izgradnje tog puta vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25.000 do 50.000 evra po hektaru dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra po hektaru.
Skoro 17.000 hektara zemljišta, opremu, objekte i stado PKB-a, Al Dahra je u oktobru 2018. ukupno platila 121 miliona evra.
Ugovorom sa Al Dahrom, država Srbija se ni na jedan način nije zaštitila za slučaj da zemljište nekadašnjeg PKB-a bude potrebno zbog izgradnje infrastrukturnih projekata ili očekivanog širenja grada na levu obalu Dunava
Obrazlažući odluku da se umesto prvobitno planiranog proširenja puta Beograd Zrenjanin gradi auto-put u punom profilu, bivša ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je rekla da je takva odluka doneta zbog "povećane privredne aktivnosti u Vojvodini" .
Odgovarajući na pitanje novinara Insajdera kojom trasom bi mogao da ide autoput i na koji način će se izbeći da prolazi kroz zemljište prodato Al Dahri, Mihajlović je tvrdila da ne zna gde će se tačno auto-put graditi, ali da "sigurno neće biti na zemljištu nekadašnjeg PKB-a".
(Beta)
