U organizaciji Kreni–promeni i više ekoloških udruženja u Beogradu i drugim gradovima, u subotu u 14 časova, održava se novi protest protiv dolaska kompanije Rio Tinto za iskopavanje jadarita, ali i protiv usvojenog Zakona o referendumu.
Iako su predstavnici više ekoloških udruženja predali u utorak Skupštini Srbije zahteve sa preko 200.000 potpisa kojima se traži povlačenje izmena i dopuna Zakona o referendumu, što ukazuje na ogromno nezadovoljstvo građana, zakon je usvojen, piše Danas.
Aktivisti nevladinih organizacija najavili su za danas više lokacija na kojima će blokirati puteve u znak protesta. Za sada su na spisku u Beogradu Mostarska petlja i Gazela iz više pravaca, Pančevački put, Pupinov most u Zemunu, Jurija Gagarina kod Tehnomanije – Novi Beograd.
Biće blokirani i putevi Ibarska magistrala kod Barajeva i Preljine, Kruševac – Pojate, Valjevo put ka Loznici, Požega – Kosjerić (Pesak), KG-JA Kapija Levča na Raklju, Šabac – Sokina kafana, Novi Sad – Varadinska duga, Lazarevac – Očage, Kragujevac – kod Balkana, Gornji Milanovac – obilaznica, Bačka Palanka….
Broj lokacija se širi tokom dana jer su iz Ekološkog ustanka pozvali građane širom Srbije da im prijave nove lokacije na kojima će se održati protestne blokade.
Organizatori su najavili da će propuštati Hitnu pomoći pozvali sve okupljene da budu „dostojanstveni, bez bilo koje ružne reči i incidenta, jer svi imamo isti cilj – SRBIJA STAJE NA SAT VREMENA!“
Savo Manojlović iz inicijative Kreni-promeni kaže da je zakon o referendumu u najmanju ruku skandalozan.
– Imate uvođenje taksi na plaćanje overenih potpisa za narodnu inicijativu, što znači da ukoliko građani žele da predlože zakon, moraće da izdvoje do 1,2 miliona dinara. To znači da se predlaganje zakona, koje je ustavno pravo građana, rezerviše samo za političke stranke i bogate pojedince i grupacije. Sporna je i sama primena zakona, koji se načelno poziva za jednaku zastupljenost u medijima a kako će ona biti sprovođena vidi se po tome što je RTS emitovao reklamu Rio Tinta ali je s druge strane odbio da emituje reklamu koju su finansirali građani – objasnio je Manojlović.
On je ranije prikupljao potpise za više inicijativa, kao što je ukidanje rijaliti programa na nacionalnim TV frekvencijama i druge.
Kaže da su njihove inicijative naišle na dobar odziv kod građana pre svega jer oni tu dolaze zbog ideja, zbog sebe i zbog toga što ih interesuje u kakvoj će zemlji živeti.
– Građani su ti koji su nosioci i ideja i uspeha svake od tih kampanja, organizuju se, plaćaju reklamu, a mi smo podrška u strategiji i organizaciji. Suština je da ljudi traže kroz grupno organizovanje rešenje za svoje probleme. Demokratičnost jednog društva meri se po kapacitetu građana da se kolektivno organizuju i da prave promene, a nije u tekstu Ustava – objašnjava Savo Manojlović.
Na pitanje zašto se ustalo i protiv Zakona o eksproprijaciji, kaže da taj predlog treba da legalizuje događaje poput onih u Savamali.
– Ovo je zakon koji daje izuzetno kratak rok od pet dana, gde se građani izjašnjavaju o odluci vlasti, koja može prisilno da oduzme ili otkupi imovinu. Građani mogu da se žale na sudu, ali dok oni to dokažu kroz njihovu kuću i njivu već može da ide autoput, figurativno govoreći. Ovaj zakon je ozakonjivanje rušenja u Savamali, i ozakonjivanje fantomki. Vlast sada umesto da zove navijače ili Zvonka Veselinovića, sada moće da zove državne organe koji će na osnovu protivustavnog zakona da otimaju građanima imovinu – kaže Savo Manojlović.
Zakon o eksproprijaciji naišao je na ogroman bes i kritike građana, poljoprivrednika, stručne javnosti.
– Ovaj zakon direktno prvi put otvara mogućnost da strani ulagač na osnovu potpisanog međudržavnog ugovora dobije zemljište privatnih lica, što otvara mogućnost da se zbog stranih kompanija zainteresovanih za građenje rudnika, fabrika, farmi, bilo čega, oduzme građanima zemljište i imovina. Takvim zakonom ostajemo bez imovine na osnovu potpisa jednog čoveka. Zakon je loš i zato jer se cene koje se nude recimo poljoprivrednicima za eksproprijaciju njiva zbog puteva duplo niže od tržišnih. Kod Šida je nuđeno 82 dinara po kvadratnom metru, što izlazi da je hektar zemljišta 6.000 evra. S obzirom da se kod nas u Vojvodini lanac zemlje ne može kupiti za taj novac, to je sve ispod tržišnih uslova. Oni koji ne pristaju morali bi da se zadovolje suđenjem a to nigde ne vodi – objašnjava za Danas Dragan Kleut, koordinator odbora za poljoprivredu udruženja Skupština slobodne Srbije.
