Organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je da je glavna opasnost od promena usvojenih u Zakonu o eksproprijaciji u tome što je uvedena mogućnost da se privatna imovina prinudno otkupi za potrebe bilo kog projekta koji se realizuje pod okriljem nekog sporazuma koji je Srbija zaključila sa stranim državama, ukoliko Vlada odredi da je to potrebno „radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili posebnog značaja za Srbiju“.
„Ovi pojmovi, niti kriterijumi za njihovo odredjivanje nisu propisani u Zakonu o eksproprijaciji. Nema ni norme koja bi upućivala na odredbe drugih zakona, niti je u obrazloženju predloga zakona bilo objašnjeno kako će se norma primeniti. To ostavlja veoma širok prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja, a bez ikakvih garancija da će ono biti zaista učinjeno u skladu sa javnim interesom, a ne interesom javnog ili privatnog investitora“, navodi se u saopštenju TS.
Dodaje se da se time taj zakon priključuje dugom nizu akata na osnovu kojih su kreirane posebne procedure, samo što to, za razliku od slučajeva „Beograd na vodi“ i „Moravski koridor“, nije uradjeno samo za jedan projekat, već za neograničeni broj budućih situacija.
„Slične efekte imaju već usvojeni Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao i nedavno usvojene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima“, navedeno je u saopštenju.
Ta organizacija istakla je da su se Vlada i Skupština Srbije oglušili o pozive brojnih gradjana i organizacija civilnog društva da povuku iz procedure izmene Zakona o eksproprijaciji, pa je taj akt Skupština usvojila 26. novembra 2021.
O tim izmenama, koje mogu da utiču na interese bilo kog gradjanina Srbije i bilo koga ko u Srbiji poseduje neku nepokretnost, nije uopšte bila organizovana javna rasprava, a u obrazloženju se ne navodi na koji način su konsultovane zainteresovane strane, ocenio je TS.
Ministarstvo finansija je samo na svom sajtu oglasilo mogućnost upućivanja pisanih predloga u roku od sedam dana, ukazao je TS.
Minimalni rok javne rasprave je inače 20 dana, a one se moraju oglasiti i na Portalu eUprava.
