Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je ugovor o prodaji celokupnog kapitala inđijske firme Energo-Zelena sa Industrijom mesa Matijević, za 5,1 milion evra.
Energo-zelena se bavi preradom neškodljivog otpada životinjskog porekla.
Kako prenosi Biznis.rs, Industrija mesa Matijević je Energo-Zelenu kupila kao jedini ponuđač koji je učestvovao u postupku privatizacije po početnoj ceni od 5,1 milion evra, koja je bila upola niža od procenjene vrednosti na dan 31. decembar 2023. godine.
Biznis.rs podseća na to da u prethodna dva pokušaja nije bilo zainteresovanih kupaca za kompaniju iz Inđije.
Ministarstvo privrede je 3. septembra ove godine po treći put objavilo javni poziv za učešće u privatizaciji Energo-Zelene, ali u tom postupku nije mogao da učestvuje svako.
Pravo na učešće na javnom nadmetanju imalo je domaće pravno lice koje ispunjava stroge kvalifikacione uslove: da kao pretežnu delatnost obavlja delatnost prerade i konzervisanja mesa, da je samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2023. godini u iznosu od najmanje 7,2 milijarde dinara, kao i da je samostalno ostvarilo poslovni i neto dobitak u 2023. godini.
Na predlog Komisije za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, Ministarstvo privrede je, dana 7. oktobra 2024. godine, donelo Odluku kojom je za kupca proglasilo učesnika Industriju mesa Matijević iz Novog Sada, saopštilo je Ministarstvo privrede nešto više od mesec dana kasnije.
Ugovor o prodaji kapitala Energo-Zelene potpisan je 18. novembra, po prodajnoj ceni u iznosu od 5,09 miliona evra.
Pre zaključenja ugovora, Ministarstvo privrede je pribavilo mišljenje od Ministarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca, o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenje Ugovora, stoji u saopštenju.
Sajt Biznis.rs podseća da je Energo-Zelena 2014. godine, zajedno sa akcionarom belgijskom kompanijom Zelena N.V. objavila da je pokrenula arbitražu protiv Srbije pred
Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID).
Kao razlog za pokretanje arbitražnog postupka navela je "značajne gubitke i štetu koja joj je pričinjena", a tokom poslovanja u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada.
Do gubitaka i štete je došlo zbog niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije, tvrdila je tada Energo-Zelena i navela da je u postrojenje u Inđiji uložila 21,5 milion evra i zaposlila više od 40 radnika, ali da se suočila sa "diskriminacijom", ali i "nespremnošću srpske Vlade da poštuje sopstvene propise".
Energo-Zelena je tada tvrdila da "Srbija u kontinuitetu toleriše rad i ponašanje veterinarske inspekcije koje nije u skladu sa zakonom", a posledica toga je, između ostalog, da "neki proizvođači životinjskog otpada i dve kafilerije u vlasništvu države bacaju životinjski otpad u prirodu i na taj način je zagađuju".
Država Srbija postala je vlasnik sto odsto kapitala Energo-Zelene 2019. godine, a pet godina kasnije Energo–Zelena je ponovo u privatnom vlasništvu.
