U MUP-u kažu da su brojne odredbe nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima u javnosti pogrešno protumačene i da se sada predstavlja radna verzija.
Dodaju da javna rasprava tek predstoji i da postoji mogućnost da neki članovi zakona budu precizirani.
Zamenica sekretara tog ministarstva Milica Bondžić navela je da se najviše govorilo o ovlašćenju policije da upadne u nečiji stan i pretrese ga dok vlasnik stana nije kod kuće.
"Da ponovimo, policijski službenik je i do sada po zakonu o krivičnom postupku imao pravo da uđe u tuđi stan i pretrese ga bez prisustva svedoka. Nacrtom je precizirano da je jedan od osnova za upad i osnovana sumnja da se priprema neko krivično delo, jer je takav osnov nedostajao policiji da reaguje, naročito kad je reč o nasilju u porodici", rekla je Bondžić i dodala da, kako će taj član na kraju izgledati, zavisi od javne rasprave.
Kada je reč o softverskoj obradi podataka, odnosno softveru za prepoznavanje lica, Bondžić je navela da će se "takav softver koristiti samo za posebne dokazne radnje i uz odluku suda".
"Ovaj nacrt treba da stvori osnov da prema naredbi suda policija može da koristi biometrijski nadzor", rekla je Bondžić, ali je na pitanje novinara ko će sve imati pristup podacima, potvrdila da "mogućnost zloupotrebe uvek postoji", te da
bi ona raznim pravilnicima trebalo da bude svedena na minimum.
Demantovala je spekulacije da policajci više neće imati pločicu sa imenom i rekla da se sada dodaje da, i kada imaju zaštitnu opremu preko uniforme, mora postojati oznaka pomoću koje se može prepoznati policajac.
Iako je više puta rekla da će pločica sa imenom ostati, rekla je da na toj dodatnoj opremi može biti ime, ali i neka oznaka koja je kombinacija slova i brojeva.
Podaci o "policajcu koji je postupao na terenu" moći će da se objavljuju u skladu sa zakonom o javnom informisanju.
Kada je reč o posebnim ovlašćenjima koje ima ministar policije, zamenica sekretara je rekla da ni to nije novost jer postoji od 2005. godine i da će ministar imati pravo da od policije zahteva izveštaje o, na primer, broju saobraćajnih nesreća, a ne da utiče na operativni rad policije.
Odgovarajući na pitanja novinara, članovi radne grupe za izradu više zakona rekli su da možda treba pojasniti na koja se krivična dela tačno misli u delu zakona o pravu policije da upadne u nečiji stan, kao i da će se naknadno definisati koji delovi grada ili objekti će biti snimani.
Kada će se koristiti alat za prepoznavanje lica?
Načelnik uprave za za međunarodnu operativnu policijsku saradnju Milan Dimitrijević rekao je da Interpol i Europol koriste "alat za prepoznavanje lica" i da Srbija koja sa njima blisko sarađuje mora da obezbedi zakonski okvir za korišćenje snimanja.
On je dodao da 179 država koristi takav softver i da je on od velike važnosti kad je reč o sprečavanju terorizma kao i kad se traži nestala osoba.
Na pitanje o kojem je softveru reč i kolika je njegova cena, prisutni nisu imali odgovor već su rekli da će to zavisiti od broja kamera.
Novinarka Vremena Jelena Zorić iznela je čitav niz primedbi na desetine članova zakona i rekla da je on "zabrinjavajuće dvosmislen", da je uverena da tolike nepreciznosti nisu slučajne, kao i da se čini da je onaj ko je zakon pisao "u glavi imao opoziciju".
Zorić je rekla da u zakonu ima dosta "ucenjivačkog potencijala" prema samim policajcima koje ministar može premestiti ili penzionisati, da policajci moraju da se podvrgnu poligrafu kad god se to od njih zatraži, ali i da zakon zvuči kao
"da može da se koristi protiv političkih protivnika, a znamo da je ministar politička funkcija".
Petrovski: MUP nije izneo studiju po kojoj je neophodan ovakav sistem nadzora
U Share fondaciji napominju da se sve relevantne evropske institucije koje se bave zaštitom podataka o ličnosti zalažu za zabranu masovne obrade biometrijskih podataka.
"Naravno postoje institucije, uključujući i sam Europol, ali nemam tačan podatak, da za neke svoje posebne dokazne radnje koriste i obrađuju biometrijske podatke, međutim, u toj situaciji ne govorimo o masovnoj obradi biometrijskih podataka. Dakle, ključni momenat je masovnost same obrade kao i neophodnost i proporcionalnost", kaže za N1 Andrej Petrovski iz Share fondacije.
"Ni Ministarstvo do sad nije pokazalo nikakav dokument ni studiju koji govori da je ovakav sistem baš neophodan, niti se mi kao građani osećamo da smo nebezbedni na takav način da imamo potrebu, odnosno da nam je neophodan ovakav sistem nadzora. Sa druge strane kriminalitet na ulicama u Beogradu nije do tog nivoa alarmantan da bi ovakva obrada biometrijskih podataka bila srazmerna kontekstu u kome živimo", navodi Petrovski.
Javna rasprava o zakonu o unutrašnjim poslovima trajaće do 22. januara iduće godine.
