To se vidi na indeksu Balkanske inicijative za slobodne medije(BFMI). Indeks meri medijsku pismenost i otpornost na dezinformacije u 41 evropskoj zemlji.
Analiza indeksnih klastera pokazuje da su države u jugoistočnoj Evropi najmanje otporne na uticaj lažnih vesti i dezinformacija na kontinentu, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom na napore Kremlja da plasira propagandu i proruske narative u regionu, navodi se u obrazloženju.
U četvrtom klasteru Grčka zauzima 30. mesto, a slede Srbija (32), Bugarska (33) i Crna Gora (35). Balkanske zemlje zauzimaju četiri od pet pozicija u petom klasteru, pri čemu Albanija zauzima 37. mesto, a slede Bosna i Hercegovina (38), Kosovo* (39) i Severna Makedonija (40).
Indeks se oslanja na četiri indikatora za merenje nivoa otpornosti na dezinformacije u društvima: sloboda medija, obrazovanje, međuljudsko poverenje i e-participacija.
Autori izveštaja Indeksa medijske pismenosti primećuju da je sloboda medija ključni preduslov za rešavanje problema “lažnih vesti”, uključujući i u kontekstu očuvanja demokratije.
Sloboda medija u jugoistočnoj Evropi, kako pokazuju izveštaji BFMI, poslednjih godina opada alarmantnom brzinom zbog državne kontrole i mešanja u domaća medijska tržišta.
Izveštaj je utvrdio da javnost u jugoistočnoj Evropi nije preterano zabrinuta – niti svesna – dezinformacija, uprkos obilju fenomena u regionu, “što povećava rizike vezane za dezinformacije u takvim zemljama, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.”
Akt o slobodi medija
BFMI studija “Društveni mediji i informacioni rat na Balkanu” sadrži niz preporuka za borbu protiv dezinformacija, među kojima je i širenje postojeće politike za označavanje izdanja pod kontrolom države ili povezanih sa državom na Fejsbuku i drugim velikim platformama.
Preporučuju se i veće sankcije za medijske kuće za koje se utvrdi da krše politiku sadržaja, kao i zaustavljanje finansijske pomoći, ali i pružanje veće finansijske podrške za programe koji promovišu medijsku i digitalnu pismenost.
Pored toga, BFMI je pozvao Evropsku komisiju da brzo usvoji sveobuhvatan Akt o slobodi medija i obavezuje članice EU i kandidate za pristupanje, posebno na Balkanu, da štite slobodu medija i pluralizam.
