Od početka godine do kraja jula za uvoz energenata je potrošeno, odnosno država se zadužila, oko 900 miliona evra. Pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora još uvek ne ulazi u fiskalni deficit iako imaju prirodu subvencija, piše u novom izdanju Kvartalnog monitora a prenosi Nova ekonomija.
Ogromni troškovi države za uvoz energenata po ekstremno visokim cenama počeli su snažno da opterećuju javne finansije zemlje.
U narednu zimu zemlja ulazi sa izraženom energetskom zavisnošću od uvoza koju je pojačalo veoma loše upravljanje javnim preduzećima iz energetskog sektora, piše u nanovijem broju Kvartalnog monitora.
U novom broju ovog biltena ukazuje se, između ostalog, na ogromna i neplanirana izdvajanja države za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS).
Taj trošak države se trenutno knjiži „ispod crte“ i zbog toga formalno još uvek ne ulazi u fiskalni defict, mada u suštini ima prirodu subvencija i trebalo bi ga ekonomski tretirati kao budžetski rashod i deficit.
„Za ove namene od početka godine do kraja jula već je izdvojeno 105,5 milijardi dinara dinara (oko 900 miliona evra), a slična izdvajanja će se nastaviti i u narednim mesecima.
Na sve to, navodi se, inflacija u Srbiji će u narednim mesecima verovatno dobiti novi impuls usled neizbežnog, čak i zakasnelog povećanja cena električne energije, navodi Kvartalni monitor.
Međugodišnji rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu iznosio je 3,9 odsto BDP-a.
„To je solidan rezultat, ali ipak predstavlja određeno usporavanje u odnosu na stope privrednog rasta koje su ostvarivane prethodnim kvartalima“, piše u biltenu.
Trend usporavanja privredne aktivnosti Srbije će se do kraja godine nastaviti a verovatno i produbiti.
„Važan uticaj na kretanje privredne aktivnosti do kraja 2022. mogao bi da ima EPS koji više ne može da garantuje stabilno snabdevanje električnom energijom privredi i stanovništvu Srbije.
Kvartalni monitor ukazuje da, ukoliko tokom naredne grejne sezone (kad je potrošnja sezonski povećana) ne bude dovoljno raspoložive električne energije u regionu koju bi Srbija mogla da uveze, struje neće biti dovoljno za domaće potrebe. To će da dovede do restrikcija i da bude kočnica privrednom rastu.
Generalno se prognozira se da bi rast BDP-a Srbije u 2022. mogao da iznosi oko tri odsto.
To bi konkretno značilo da će se rast BDP-a u drugoj polovini godine spustiti na oko 2 odsto (budući da je u prvoj polovini godine iznosio 4,1 odsto).
