Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Djordje Pavićević ocenio je da je „takozvana neoliberalna revolucija“ prouzrokovala veoma nepovoljnu, praktično neprijateljsku klimu za sindikate.
„Sindikati su u takvoj klimi vidjeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika. Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije. Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta“, rekao je Pavićević za UGS Nezavisnost.
On je ukazao na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca, i ocenio da je onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate.
„Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti. To posebno vidimo kod stranih investitora. Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore’. Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno“, kazao je Pavićević.
Dodao je da je čuo izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, po njegovim rečima, u velikoj meri obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih.
Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji Pavićević je rekao da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.
„Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta koji je postojao. Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje…. Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu“, procenio je Pavićević.
On smatra da se kapital i svojina štite mnogo više nego rad i da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca.
„Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca… Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat. Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani. Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi. Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju“, rekao je Pavićević.
Istakao je da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.
„To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas. Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima. Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima“, rekao je Pavićević.
