Penzioneri imaju zakonom zagarantovano pravo da rade, što mnogi, bilo zato što vole da rade ili pak moraju.
Ipak, vrsta osiguranja i način radnog angažovanja na koji imaju pravo nije isti za sve kategorije penzionera, tj. starosne, porodične i invalidske.
Kako za Tanjug objašnjavaju u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), korisnici starosne ili prevremene starosne penzije mogu da rade po svim osnovama osiguranja, dakle ugovoru o radu, ugovoru o delu, da sami pokrenu biznis, s tim što u periodu podnošenja zahteva za penziju moraju biti van osiguranja.
Kada prestanu da rade, mogu tražiti da im se penzija ponovo obračuna, a ovo pravo imaju samo ako su radili, odnosno bili osigurani najmanje godinu dana.
U Fondu PIO naglašavaju da bi starosni penzioneri koji nastave da rade, trebalo da vode računa o tome da bi tako mogli da onemoguće sticanje prava na penziju u inostranstvu, što naravno važi samo za one koji su radili u još nekoj državi osim u Srbiji.
Naime, svaka država ima specifične propise vezane za ovu oblast, pa je neophodno da se oni koji imaju staž u inostranstvu dobro informišu kako je ova materija regulisana u zemlji gde su radili, kako bi izbegli neprijatnu situaciju da im zahtev za inostranu penziju bude odbijen, iako je pravo u Srbiji bez ikakvih problema i prepreka utvrđeno.
Kada je reč o korisnicima invalidske penzije, oni ne mogu da se angažuju po ugovoru o radu, a ukoliko bi to učinili, ranije utvrđeni potpuni gubitak radne sposobnosti mogao bi biti preispitan na kontrolnom pregledu.
Ako bi se na tom pregledu utvrdilo da se zdravstveno stanje poboljšalo i da je invalidski penzioner radno sposoban, izgubio bi pravo na invalidsku penziju.
Kako invalidski penzioneri mogu da rade
Ipak, postoji način na koji invalidski penzioneri mogu da rade, a to je angažovanje po ugovoru o delu i to u kraćim periodima i tada, objašnjavaju iz Fonda PIO, ne bi bili pozivani na kontrolni pegled.
Iz Fonda ukazuju i na specifičnost koja važi za profesionalna vojna lica i policijske službenike kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti, već samo da nisu sposobni za obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno policijskih poslova.
Zato oni i kada ostvare pravo na invalidsku penziju mogu da se zaposle ili obavljaju samostalnu delatnost, ali ne u službi koju su ranije obavljali i nemaju pravo da im se odredi nov iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža.
Treća kategorija penzionera, porodični, mogu da rade po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova i to pod uslovom da je mesečna naknada koju dobijaju manja od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih koja važi u vreme uplate doprinosa.
Porodični penzioner koji se zaposli ili pokrene sopstveni biznis obavezan je da o tome odmah obavesti Fond PIO, kako bi mu isplata penzije bila obustavljena.
Novo obračunavanje penzije
Za penzionere koji uđu u obavezno osiguranje plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, tako da se i za sve nove periode rada po svim osnovama navršava staž osiguranja, koji nije uzet u obzir pri penzionisanju.
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju omogućeno je da se penzioneru koji je radio ponovo odredi penzija, ali samo ako je radio i ako su doprinosi za njega uplaćivani najmanje godinu dana.
Ova mogućnost, preciziraju u Fondu PIO, dostupna je samo starosnim penzionerima, dok invalidski nemaju tu mogućnost.
Što se porodičnih penzionera tiče njima je pravo utvrđeno prema navršenom stažu umrlog osiguranika, tako da staž osiguranja koji bi oni eventualno navršili u vreme korišćenja penzije svakako ne može uticati na visinu penzije.
Za penzionere koji rade, važno je da znaju, da ako podnose zahtev za ponovno određivanje penzije na osnovu naknadnog staža, njen iznos može da bude manji od onoga koji već imaju, ali i da mogu da odustanu od takvog zahteva, nakon dobijanja obaveštenja da im je obračunat niži, nepovoljniji iznos.
