Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikat o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove, izjavio je danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.
On je naveo da će postojeća neujednačenost maturskih ispita, koja se od škole do škole razlikuje u sadržaju, procedurama sprovođenja i kriterijumima ocenjivanja, biti prevaziđena standardizovanim testovima za celu generaciju učenika.
''Uvođenje državne mature obezbedilo bi efikasnost sistema, transparentnost procesa polaganja, a pre svega pravednost i jednaka prava učenika koji imaju nameru da nastave školovanje na fakultetima i visokom školama'', rekao je Ružić na okruglom stolu o Nacrtu Strategije vaspitanja i obrazovanja do 2030.godine.
Dodao je da će državna matura značajno smanjiti troškove učenika i njihovih porodica i povećati šanse za nastavak školovanja.
Nacrtom strategije obrazovanja do 2030. godine predviđeno je uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije, a Ružić kaže da će se državne onlajn škole obezbediti kvalitet nastavnog procesa u onlajn okruženju u situacijama kada je obustavljen neposredan rad sa učenicima, kakva je situacija sa aktuelnom pandemijom.
Ministar je kazao da Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine predstavlja pokazatelj odnosa države prema značaju obrazovnog sistema za razvoj društva, ali i kontinuitet započetih reformi.
Kako je rekao, cilj je da što više dece bude obuhvaćeno predškolskim, osnovnim, obrazovanjem, kao i srednjoškolskim i visokoškolski, kao i da se potrebe privrede i obrazovnog sistema koincidiraju i da se kroz dualno obrazovanje buduće generacije pripreme za sticanje znanja, veština i kompetencija.
''Takođe, pored obuhvata populacije, orijentisani smo ka tome da što više manjina, pre svega romska nacionalna manjina, dođe do onog stepena obrazovanja koji bi zadovoljio mnogo veći procenat srednjoškolskog obrazovanja'', naveo je Ružić.
Naglasio je da se teži izgradnji prepoznatljivog i modernog sistema koji će biti među sistemima najvišeg ranga u kvalitetu obrazovnih programa, nastavnih aktivnosti, istraživanja i stručnog rada.
''Ciljevi su nam veći obuhvat dece na svim nivoima, bolja postignuća učenika, kvalitetniji programi, bolja podrška nastavnicima, kvalitetnije obrazovne politike, upotreba savremenih tehnika i alata, bolja veza obrazovanja i tržišta. Učenici treba da znaju da iskoriste svoje znanje u bilo kom segmentu života'', rekao je Ružić.
Ukazao je da brz napredak tehnologije nameće i brze promene u obrazovanju i istakao da je važno da nastavnici imaju kontinuiranu podršku u razumevanju novih standarda i primeni novih programa nastave i učenja.
Kako je rekao, digitalizacija obrazovanja podrazumeva i nastavnika koji je kompetentan za primenu digitalnih tehnologija u nastavi.
''Da bi započeta promena u obrazovanju, koja uključuje digitalni segment, bila održiva i sveobuhvatna, mora da obuhvati i infrastrukturna ulaganja takva da je tehnologija smisleno integrisana'', kazao je Ružić.
Naglasio je da razvoj jezičkih kompetencija dece, učenika i odraslih treba da bude prioritet koji se neguje kroz nastavu svih predmeta i na svim nivoima obrazovanja.
''Biće intenzivirana podrška obrazovno-vaspitnim ustanovama u radu na promovisanju standardizovanog srpskog jezika, kao i rad na razvoju akreditacije i ostvarivanju programa stručnog usavršavanja za nastavnike koji predaju srpski jezik u inostranstvu'', naveo je ministar.
Nacrtom Strategije predviđeno je i formiranje resurs centara koji će, kaže Ružić, obezbediti stručnu podršku zaposlenima u obrazovanju koji rade sa decom ometenom u razvoju i povećati dostupnost stručne podrške deci, učenicima i porodicama.
''Od posebnog značaja će biti rad tih centara na primeni asistivnih tehnologija, objediniće različite usluge koje će unaprediti proces inkluzivnog obrazovanja'', rekao je Ružić na okruglom stolu na kojem su učestvovali i predstavnici prosvetnih radnika.
(Tanjug)
