Svake godine širom Srbije stradaju drvoseče, a profesionalci smatraju da je glavni razlog to što se tako rizičnim poslom bave oni koji nisu dovoljno obučeni.
Dragan Obrenović je profesionalni sekač koji se za drvoseču školovao. Oni koji ga poznaju pozovu ga kada iskrsne problem u obaranju drveta.
U istom danu kada je ugašen jedan život u šumi u drugom požeškom selu, zahvaljujući njemu izbegnuta je još jedna tragedija.
"Osnovne mere nisu preduzete. Duvao je vetar, pa umesto drvo da padne dole, ono je krenulo da pada gore. Nemamo kadra više. Nismo četrdeset godina školovali kadar. Šta radi šumarska škola u Kraljevu? Ko nama u šumi seče milione kubika, kad sekača više nemamo", pita Dragan Obrenović.
Kako bi obezbedili prihod za porodice, oni koji se nisu školovali za profesionalne sekače oslanjaju se na iskustvo. Na oprezu zbog brojnih rizika u šumi moraju da budu i traktoristi.
"Ima mnogo stvari koje treba obratiti pažnju - i na prilaz i na panjeve... Stvarno ne možeš ništa da predvidiš dok ne dođeš", upozorava Duško Ostojić iz Požege.
Hitna pomoć Doma zdravlja u Požegi svake godine u jesenjem periodu ima česte intervencije zbog povreda prilikom rada u šumi. Ambulatno se mogu rešiti samo one lake.
"Nemamo mogućnost šivenja rana. Obično su to neke povrede koje su spoljašnje, a unutrašnje povrede šaljemo dalje na ortopediju i na dalja snimanja, dalja ispitivanja, na dalju trijažu", objašnjava doktor Rajko Mrdak iz Službe hitne pomoći Doma zdravlja Požega.
U kosjerićkom kraju najčešće se povređuju traktoristi jer su drvoseče sve opreznije.
"Mnogo amatera ima, ali svi profesionalci imaju zaštitnu opremu, a amateri manje i rade, malo su manje izloženi tim opasnim mašinama", ističe serviser motornih testera iz Kosjerića Dragan Lazić.
Ko se lati motorne testere i rada i u sopstvenoj šumi, najsigurniji će biti sa zaštitnom opremom. Za nju je potrebno izdvojiti koliko i za samo pet kubika drva, a život nema cenu.
