Trezor u kome se, u slučaju izumiranja vrste, čuva oko milion uzoraka biljaka iz oko 190 zemalja sveta na Svalbardu, u Norveškoj, bogatiji je za 96 srpskih domaćih sorti pšenice, raži, ovsa i ječma.
Amabasador Srbije u Norveškoj Dragan Petrović je, u ime Srbije, prvi put deponovao seme poljoprivrednih biljaka u Svetski trezor semena na Svalbardu, a ministarka poljoprivrede i hrane Norveške Sandra Bork uručila mu je sertifikat o deponovanju biljaka iz Srbije.
"U istom trezoru su semena iz Severne i Južne Koreje, Amerike, Sirije, zemalja koje se politički ne gledaju oči u oči. Na ovom mestu su uzorci iz skoro svih zemalja sveta u slučaju da nešto krene naopako, to ne mora samo da bude rat, već i klimatske promene i nemar ili bolest koja napada sadnice", rekao je ambasador Petrović.
Objasnio je da se uvek iz ovog trezora mogu povući uzorci kako bi se regenerisala vrsta, kao što je urađeno u slučaju Sirije, gde je nacionalna banka gena potpuno uništena u ratu.
"Odabir i proces čuvanja i sušenja semenja je vrlo zahtevan, jer ideja je da ono u trezoru traje više desetina godina i duže", rekao je Petrović.
Objasnio je da se za deponovanje biljaka maksimalno mora posvetiti pažnja odabiru semena koje će biti deponovano, da li je dobrog roda, da nije napadnuto bolestima i da ne sadrži previše vlage kako bi opstalo toliko dugo.
Dodao je da to nije jednostavan proces, gde će se odabrati seme i staviti u aluminijumsku foliju, već je potrebno mnogo truda i pripreme, te istakao da je upravo taj trud u Srbiji uložio Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i tim naučnika koji stoje iza tog projekta.
"U bazi se trenutno nalazi preko milion uzoraka, a Srbija je dala 96 semena koja su deponovana od više različitih vrsta pšenice, ječma, ovsa i raži, koji je odabrao naučni tim Instituta iz Novog Sada", kazao je on.
Petrović je istakao da su naučni tim, koji je inicijator i realizator ovog projekta, vodile direktorka Instituta za naučno istraživačke poslove dr Ana Marijanović Jeromela i rukovodilac projekta iz Instituta dr Sanja Mikić, koje zbog pandemije nisu prisustvovale deponovanju i dodeli sertifikata.
Dr Mikić: Ništa nije bilo gajeno u laboratoriji
Dr Sanja Mikić naučnik Instituta u Novom Sadu objasnila je da svaka zemlja ima svoju nacionalnu banku gena, a da se na temperaturi od minus 18 rezerve semena iz skoro svih zemalja sveta čuvaju u napuštenom rudniku na Svalbardu.
"Nacionalna banka iz Sirije je potpuno sravnjena sa zemljom u ratu i baš zahvaljujući trezoru u kome se deponuju semena u Norveškoj uspeli su da povrate semena i da sačuvaju ono što su izgubili nesećnim okolnostima. Zapravo na Svalbardu se čuvaju duplikati", kazala je Mikić.
Objasnila je da je kada je odabir semena iz Srbije u pitanju, struka izabrala reprezentativne sorte semena koje predstavljaju lokalne i autothone sorte i populacije naše zemlje i koje nisu komercijalne već su se u našoj zemlji gajile od davnina.
Kao jedan od glavnih preduslova za izbor semena, Mikić je navela da seme mora da bude zdravo.
"Usredsredili smo se za ove četiri vrste jer je naš istraživački rad vezan za strna žita, što ne znači da u budućnosti neke kolege neće, inspirisani ovom inicijativom, odložiti u saradnji sa resornim ministarstvom Norveške još neke uzorke", rekla je Mikić.
Kada je reč o procesu pripreme semena za deponovanje, Mikić objašnjava da je bilo potrebno od septembra do jula prošle godine umnožiti seme kako bi se dobila neophodna količina koja je potebna za Srbiju i za onaj deo koji se deponuje.
Navela je da je za deponovanje potrebno da se seme prebroji, pripremi i spakuje, kao i da se obezbedi neophodna dokumentacija.
"Biljke, čije se seme deponuje se gaje u polju u prirodnim uslovima na isti način kako su gajene stare autothone vrste. Ništa nije bilo gajeno u laboratoriji i veštačkim uslovima, već se pratio prirodni proces", rekla je Mikić.
