Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže da će predložiti Vladi da se produži vreme za javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakona u vezi sa zaštitom novinara.
To je potrebno kako bi se razjasnile sve nedoumice i otvorio dodatni prostor za neke nove ideje koje bi unapredile krivično-pravnu zaštitu bezbednosti novinara.
On to navodi u autorskom tekstu za javni servis, a u kojem je, kako kaže, želeo da pomogne boljem razumevanju motiva za nastanak predloženih izmena.
Podseća na pojedine činjenice koje su prethodile predloženim izmenama zakona, pa tako navodi da Stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji više od četiri godine, te da je nastala Sporazumom o saradnji Republičkog javnog tužilaštva, MUP-a i svih relevantnih novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, UNS, ANEM, NDNV, Lokal pres, AOM i Asocijacije medija), te da je u svojstvu posmatrača sve vreme bio predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji.
"Jedan od najvažnijiih ciljeva Grupe je bio da se ustanovi sistem mera za obezbeđivanje efikasnije krivično pravne zaštite novinara", naveo je Matić, te podsetio da je rad Grupe doveo do Analize Krivičnog zakonika, a onda je donet i Zaključak o krivičnim delima koja mogu biti izvršena prema novinarima.
Objašnjava da je to bilo važno jer se najpre smatralo da se radi o samo tri krivična dela, da bi na kraju bilo utvrđeno da ih ima čak 35.
"Kroz analizu kvartalnih izveštaja koje priprema Republičko javno tužilaštvo i analizu pojedinačnih slučajeva, zajednički smo zaključili da sudska praksa eliminiše niz slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, na način da se počinioci oslobađaju sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi za postojanje nekog od krivičnih dela predviđenih KZ-om, zbog čega se prijave odbacuju", napominje Matić.
Podseća na Akcioni plan Stalne radne grupe iz 2020, koji predviđa 11 aktivnosti, među kojima se nalazi i Analiza potencijalnih izmena KZ kako bi se unapredila zaštita novinara. Te su aktivnosti obuhvatale i dela zbog kojih se novinari ne osećaju bezbedno, uz istovremeno preciziranje ili proširenje nadležnosti pojedinih postojećih članova.
OEBS je predložio a radna grupa usvojila angažovanje profesora Pravnog fakulteta Zorana Stojanovića, te su članovi Radne grupe na sastanku s njim izložili svoja viđenja za izmene KZ i konkretne ideje. Predstavnici medijskih i novinarskih udruženja dostavili su i problematične slučajeve nesankcionisanih pretnji, kao i drugih, njima poznatih oblika ugrožavanja bezbednosti.
Profesor Stojanović je predložio a Radna grupa usvojila da ne bi trebalo koristiti isti mehanizam kao u slučaju zaštite advokata, koje štiti poseban član Krivičnog zakona, a prihvaćeni su i dodatni predlozi medijske zajednice, navodi Matić.
Podseća na Radnu grupu ua zaštitu i bezbednost novinara koju je prošle godine osnovala premijerka Ana Brnabić, s idejom da bude komplementarna Stalnoj radnoj grupi koja, između ostalog, nije imala mogućnost stalnog reagovanja javnim istupima kada se dogodi ugrožavanje bezbednosti. Navodi da je Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara predstavila usaglašenu inicijativu za promenu Krivičnog zakona predstavnicima Vlade, koji su upoznati i sa mišljenjem profesora Stojanovića o mogućnostima izmene KZ-a, koje je trebalo da se uzme kao polazna tačka za dalje korake.
Mišljenje profesora je usvojila i ta RG, a kad se postavilo pitanje da li će se čekati izmene KZ-a kako bi se uskladio sa evropskim standardima, za šta je rok kraj 2022, predstavnici UNS-a i ANEM-a su predložili da se izmene usvoje ranije, pošto je godinu dana dug period, imajući u vidu da se problemi sa ugrožavanjem bezbednosti novinara gomilaju, podsetio je Matić.
Ministarstvu pravde je zatim sugerisano da se započne proces usvajanja ovog predloga unutar samog Ministarstva, da se onda otvori javna rasprava i pokrene dalja procedura kroz vladu i skupštinu. Tokom javne rasprave o predlogu se još jednom diskutovalo u okviru medijske zajednice, relevantnih medijskih i novinarskih udruženja, a potom je sve ponovljeno kada su, pored novinara, pozvani i predstavnici nevladinih organizacija, podsetio je Matić i dodao na na tim sastancima nije bilo nekih novih bitnih predloga ili zamerki na predložena rešenja.
Primećuje, međutim, da je nedavno krenula kampanja protiv zakonskih izmena s predznakom da je to "još jedan atak na slobodu govora, medija i novinara".
Primećuje i da u dosadašnjim reakcijama osim kritike nije bilo novih predloga i rešenja, a da je prevladao zaključak da ovakav Krivični zakon ne treba menjati iako bi se, tvrdi, i na taj način rešili problemi vezani za brojne pretnje prema novinarima, naročito na društvenim mrežama, sajtovima, direktnim porukama .
Matić pominje iskustvo Švedske gde je pre nekoliko godina na državnom nivou urađena analiza pretnji u javnoj sferi i napravljen Akcioni plan za borbu protiv govora mržnje, pretnji i nasilja prema javno izabranim ličnostima, novinarima i kulturnim radnicima.
Tvrdi da već postoje iskustva iz promena koje su pravljene, od izmena zakona do drugih aktivnosti u svim sferama društva. Pominje i eksperimentalni primer u Norveškoj, gde u okviru policije postoji jedinica za preventivne aktivnosti.
Matić smatra da je važno da i mi u Srbiji učinimo sve što je moguće kako bi se smanjilo ugrožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, kao i svih drugih učesnika u javnom životu.
