Grupa penzionisanih vazduhoplovaca odala je danas počast poginulim kolegama na njivi kod aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, gde se pre šest godina srušio vojni helikopter koji je prevozio bolesnu bebu iz Novog Pazara.
U padu helikoptera 13. marta 2015. poginulo je sedmoro ljudi - piloti Omer Mehić i Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i beba porodice Ademović, stara pet dana.
Kolege poginulih pilota su na mestu nesreće zapalili sveće i poručili da je došlo vreme da ta posada dobije spomenik.
"Pokušavamo da ovim načinom otrgnemo od zaborava žrtvu naših kolega koje su stradale pri izvršenju zadatka. Takođe, želimo da apelujemo na javnost i nadležne da je došlo vreme da ova posada dobije zasluženu spomenik ili spomen ploču na Komandi avijacije ili na mestu pada helikoptera", izjavio je penzionisani letač Saša Jovanović.
Navodeći da se proteklih godina niko od predstavnika vojske ili Ministarstva odbrane nije pojavio da položi venac na mestu pada helikoptera, Jovanović je da se "stiče utisak kao da država pokušava da tu tragediju prekrije zaborav". Jovanović je naveo i da prvo pitanje koje se nameće "zašto su te večeri piloti morali da polete na zadatak koji ne može da se obavi".
"To je morao da zna neko u lancu odlučivanja i da ne dovede u situaciju vođu posade Mehića da on mora da odlučuje. Jer nijedan čovek, nijedan pilot, neće u momentu kad ga neko pita da treba da spasi dete, odgovoriti negativno", rekao je Jovanović.
On je dodao da je drugo pitanje "zašto je insistirano na sletanju na Surčin, rejon gde nisu nikada sletali".
"Mnogo je pitanja otvorenih, a ni na jedno, nažalost, nije odgovoreno, niti je rešeno posle šest godina", rekao je Jovanović.
Vojni izveštaji nakon pada helikoptera zaključili su da su uslovi leta bili ispod propisanog meteorološkog minimuma, kao i da je pilot Omer Mehić insistirao da sleti na drugom mestu, a ne u Surčinu, gde su pali.
U jednom od transkripata objavljenih na sajtu Ministarstva odbrane u aprilu 2015, navedeno je da je bila spremna medicinska ekipa za doček bebe i da se očekuje prisustvo ministra zdravlja Zlatibora Lončara, dok je u drugom navedeno da je moguće prisustvo i (tadašnjeg) ministra odbrane Bratislava Gašića.
Svi akteri iz redova vlasti koji su posredno učestvovali u organizaciji akcije spasavanja bebe izjavili su da se ne osećaju odgovornim za pad vojne letelice. Tačku na slučaj stavilo je Više javno tužilaštvo koje je u junu 2016. odlučilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju spasilačke misije.
Pilot Omer Mehić odleteo je te večeri za Rašku i do Beograda oko 22 sata dovezao trojicu kolega iz posade, dvojicu medicinara i bebu. Zbog magle nije mogao lako da sleti. Kružio je u blizini aerodroma i posle 23 sata se izgubio sa radara. Zašto je insistirano na sletanju na civilni aerodrom Nikola Tesla, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije, za Mehićeve kolege drugo je pitanje bez odgovora.
Delovi vojnog helikoptera i posle šest godina mogu da se nađu na mestu njegovog pada. Meštani Surčina pričaju da dok obrađuju tu njivu pronalaze delove, pa je jedan deo nedavno probušio traktorsku gumu dok su orali njivu. Kolegama stradalih članova posade to je znak da će se uprkos ćutanju države uvek pojaviti nešto što će podsetiti na to da u ovom slučaju nismo dobili odgovor na pitanje – ko je kriv. Tadašnji, a i sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar, organizovao je medicinsko zbrinjavanje, a za vojni deo bio je zadužen Bratislav Gašić, tada ministar odbrane. Pisalo se tada da je letelica upućena na aerodrom Nikola Tesla, zbog slikanja ministara nakon uspešne akcije spasavanja. Međutim, niti je bilo uspešno, niti je iko zbog toga odgovarao.
"Imamo mi valjda tužilaštvo, imamo mi mogućnost da se provede jedan normalan, depolitizovan, pa čak i od medija udaljen proces. Moramo pogledati šta je istina", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
Tužilaštvo je utvrdilo "da je u lancu komandovanja prilikom planiranja i pripreme zadatka, došlo do propusta koji nemaju krivično pravnu, već eventualno disciplinsku težinu". Jedinu osudu zbog nesreće dao je Vojni disciplinski sud protiv dvojice generala za disciplinske prestupe tako što im je zabranjeno napredovanje u službi.
(Radio slobodna Evropa, N1)
