Dozvoljena koncentracija aflatoksina po kilogramu mleka bi od 1. decembra u Srbiji trebalo da se spusti na nivo koji je dozvoljen u EU - sa 0,25 na 0,05 mikrograma.
Međutim, srpski mlekari tvrde da im je obećano da do ovoga neće doći, jer bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje.
"Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede koji se održao u četvrtak, 10. oktobra predstavnika udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, udruženja odgajivača goveda
Centralne Srbije i udruženja odgajivača Limuzin rase Srbije sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dobijeno je čvrsto obećanje da će na snazi ostati i dalje dosadašnji pravilnik kojim je dozvoljen nivo alfatoksina u mleku 0,25 mikrograma po kilogramu", navedeno je iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.
Ovo nije prvi da se najavljuje spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali se to do sada nije desilo.
Od 2013. se aflatoksin periodično javlja u javnosti i diže se prašina oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku.
Aflatoksin, činjenica, jeste štetan za zdravlje građana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je mleko dozvoljeno, prenosi Danas.
Ono gde se javlja problem jeste da je u Srbiji njegov nivo konstantno menjan, pa je prošao put od 0,05 do 0,5 mikrograma po kilogramu mleka, dok je danas na nivou od 0,25.
Ipak, proizvođači mleka tvrde da bi to ove godine bilo neizvodljivo i da bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje.
"Imamo katastrofalnu godinu kada je u pitanju suša. Ona je ta koja donosi aflatoksin, imali smo oko 60 izuzetno vrelih dana gde je kukuruz spržen i zbog toga imamo i ogromnu količinu aflatoskina", pojašnjava za Danas predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić.
Vasić dodaje da se oni trude da što više smanje nivo afatoksina, ali da je u ovakvoj situaciji nemoguće dostići taj nivo.
"Mi njega rešavamo adsorbentima i mešanjem zdravog i tog bolesnog kukuruza, čime se smanjuje srednja vrednost aflatoksina u kukuruzu", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, problem je što Ministarstvo poljoprivrede hoće da smanji tu granicu, a izgovor je da nas Evropa unija pritiska za to.
"Istina je da nas nije niko pritiskao, nego neko to namerno želi da progura. Očigledno se ne prati dovoljno situacija na terenu i to je ishitrena odluka. Mislim da će morati ponovo da vrate na nivo 0,25 mikrograma", naglašava Vasić.
Umesto da sada oporavljamo stočarstvo, kako tvrdi Vasić, opet ćemo se vratiti korak unazad i opet će proizvođači biti u problemu.
Ekspertkinja za primenu fitosanitarnih propisa Violeta Josifova takođe tvrdi da mora da se vodi računa kakvo je naše podneblje. Prema njenim rečima, "kod nas se ovakve stvari često rade ishitreno i bez pravih procena".
Srbija je, prema njenim rečima, posebna zemlja, sa posebnom klimom, te je tako "pogrešno da mi sada, ničim izazvani, menjamo taj Pravilnik".
Štetnost aflatoksina, kako objašnjava, postoji, ali dodaje da ako se popiju dve čaše mleka "neće niko umreti".
Takođe, ukazuje da je suša nanela veliku štetu, ali i druge probleme.
"Mi imamo problem sa insektima koji napadaju kukuruz, oni ga nagrizaju i tamo gde je nagrižen, kao sekundarni problem se javljaju gljivice, a aflatoksini su produkt metabolizma tih gljivica", ističe Josifova za Danas.
Josifova poručuje da naša poljoprivreda ima i prečih problema koje treba rešavati i napominje kako se "nismo pomakli od osamdesetih godina naovamo ni u čemu, a hoćemo da primenjujemo standarde EU, gde je potpuno drugačija situacija".
Afera aflatoksin
"Afera aflatoksin", kako je nazvana u medijima, u Srbiji je izbila u februaru 2013. godine. Goran Ješić, tada sekretar za poljoprivredu Pokrajinske vlade, objavio je rezultate inspekcijske analize u Vojvodini koja je pokazala da 30 uzoraka mleka sadrži 200 odsto više aflatoksina od dozvoljenog nivoa.
Vlada Srbije je kasnije tokom februara objavila listu mlečnih proizvoda najvećih proizvođača u zemlji u kojima je pronađen povišen nivo aflatoksina M1.
U martu iste godine, vlada je donela odluku o povećanju maksimalnog dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po litru.
Istog meseca, 48 uzoraka mleka iz Srbije analizirano je u holandskoj laboratoriji RIKILT, gde je utvrđeno da je 15 sadržalo manje od 0,05 mikrograma aflatoksina, što se smatra ispravnim u zemljama EU, dok je kod preostalih 33 utvrđena koncentracija između 0,05 i 0,5 mikrograma.
Veruje se da je aflatoksin u mleku bio povećan jer je kravama davana hrana u kojoj se razvila plesan sa ovom supstancom.
Goran Knežević, tadašnji ministar poljoprivrede, saopštio je da ta količina aflatoksina "ne može da ima negativan uticaj na zdravlje", dodajući da je to ustanovljeno uz pomoć Ministarstva zdravlja, Vojno medicinske akademije (VMA) i Instituta "Batut.
Ipak, vlada je donela odluku da se uništi oko 70 odsto mleka analiziranog u Holandiji zbog nedozvoljenog nivoa aflatoksina.
Knežević je u avgustu 2013. podneo ostavku na mesto ministra poljoprivrede sa obrazloženjem da su tadašnjoj vladi bile "potrebne promene", ali je istakao da je "afera mleko" politizovana i da "nije uradio ništa nemoralno".
