Termoelektrane u Srbiji struju dobijenu iz uglja proizvodiće do 2050. godine. Nakon tog perioda to više neće biti moguće.
Do tada je potrebno održavati te elektrane, a kada one više ne budu operativne, potrebno je naći rešenje za zamenske kapacitete. Strategija vezana za to u Srbiji ne postoji, a nužno je da se što pre osmisli, izjavio je Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX na raspravi o stanju u srpskoj energetici u organizaciji Saveza energetičara i Centra za lokalnu samoupravu, prenosi Danas.
Prema njegovim rečima, nužno je da se stvori miks izvora iz kojih će se proizvoditi struja, a da bi se to ostvarilo, potrebno je podsticati investicije.
"Da bi investicija u sektor proizvodnje električne energije bilo, nužno je formiranje njene tržišne cene koja je u Srbiji još uvek socijalna kategorija. Naravno, uz utvrđivanje tržišne cene država treba da obezbedi sredstva kako bi se subvencionisali računi socijalno ugroženog stanovništva", rekao je Stojčevski.
On je dodao da država, kako bi se obezbedilo dovoljno struje u budućnosti, treba da ulaže u izgradnju nuklearnih elektrana u okruženju, a u zemlji podstiče gradnju obnovljivih izvora energije, u prvom redu solarnih panela.
Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković je istakao da je u Srbiji pored velikih sistema za proizvodnju struje koji već postoje, potrebno graditi i manja postrojenja i da u tom segmentu važnu ulogu ima lokalna samouprava.
"Lokalna samouprava je ta koja treba da radi na tome. Sa jedne strane gradile bi se postrojenja koja ne bi bila zagađivači životne okoline, a sa druge dopunjavali bi se sa radom velikih sistema i obezbeđivali proizvodnju potrebnih količina struje", naglasio je Rajaković.
On je dodao da bi trebalo graditi solarne panele i vetroparkove, ali se ne treba odricati ni od malih hideroelektrana.
"Kada kažem malih hidroelektrana, nikako ne mislim da ih treba graditi na onakav način kakav je bio slučaj u Srbiji u proteklom periodu, dakle onih koji nanose štetu životnoj okolini. One koje ne predstavljaju takav problem svakako da treba graditi", objasnio je Rajaković.
On je istakao da bi izgradnjom takvih postrojenja lokalne samouprave omogućile proizvodnju do jedne četvrtine potreba za električnom energijom u Srbiji. Naveo je i to da se mogu graditi i mikro postrojenja za proizvodnju struje, primera radi u odmaralištima i nano postrojenja primera radi u stambenim zajednicama.
Ilija Batas Bjelić, sa Instituta tehničkih nauka SANU, konstatovao je da u proizvodnji struje u Srbiji dominira lignit, ali da ga neće biti večno, te da mu je potrebno pronači adekvatnu zamenu. U tom smislu je važan i razvoj malih postrojenja za proizvodnju struje na nivou lokalnih samouprava. Njegova preporuka novoj ministarki energetike Dubravki Đedović je da bi akcenat u radu trebalo da bude stavljen na razvoj obnovljivih izvora energije i podizanje nivoa energetske efikasnosti.
