Savez samostalnih sindikata Beograda predložio je Vladi Srbije da u svim preduzećima i institucijama gde je osnivač država uvede skraćeno radno vreme.
Kako su naveli, na taj način bi bilo moguće uštedeti ogromnu količinu energije i energenata.
U dokumentu koji je upućen i na adresu gradonačelnika Beograda, sindikati predlažu da se i privatni poslodavci pozovu da skrate svoje radno vreme za najviše dva sata, ali bez umanjenja mesečne zarade i tamo gde je to izvodljivo.
Sindikat ocenjuje da bi skraćenje radnog vremena doprinelo znatnoj uštedi u poslovanju, dok bi sa druge strane uticalo na povećanje produktivnosti radnika, što bi povećalo učinak, a rezultati privrede bi ostali isti ili bi se povećali.
"Troškovi rada i amortizacija opreme bi se smanjili. Došlo bi do rasterećenja pritiska i stresa kod svih zaposlenih, posebno u vremenu krize. Poboljšalo bi se zdravstveno stanje nacije i time bi se smanjila poslom izazvana bolovanja, što se takođe odražava u ušteđenom novcu. Smanjio bi se i broj povreda na radu, jer je koncentracija radnika veća usled manjeg zamora, a indirektno bi se povećale i vrednosti radnog sata radnika zato što bi ukupna mesečna zarada ostala
nepromenjena, a dnevno i nedeljno radno vreme bi se smanjilo", navodi se između ostalog u zahtevu sindikata.
S druge strane, poslodavci smatraju da je ovaj predlog neizvodljiv iz više razloga.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da određena radna mesta podrazumevaju rad od osam sati sa pauzom koja je plaćena, ali ne osporava da ima firmi gde je bez obzira na osmočasovno radno vreme efekat rada četiri-pet sati.
"Sve zavisi od vrste preduzeća. Postoje i ona gde zaposleni nemaju šta da rade, ali moraju da ostanu na svom radnom mestu jer nečemu služe i moraju da budu tu. Praktično, teško da bi baš tako lako moglo da se skrati radno vreme opštom uredbom kada je reč o javnim preduzećima i budžetskim ustanovama", ocenjuje Atanacković.
Prema njegovom mišljenju, dodatni problem je smenski rad jer ukoliko je u jednom preduzeću organizovan rad u tri smene po osam sati, a dođe do skraćenja radnog vremena, to znači da bi poslodavci morali da organizuju još jednu dodatnu, četvrtu smenu.
Atanacković smatra da je pre apelom moguće doći do uštede i da će se i menadžment i zaposleni iz ekonomskih razloga truditi da smanje nepotrebno trošenje električne energije kako ne bi došlo do nestašice.
"Sa druge strane, priča o skraćenju radne nedelje na četiri dana takođe je nemoguća. Zakon propisuje radnu nedelju od 40 sati. Takođe, zakon propisuje i koliko se plaća minimalni radni sat koji je ove godine 201 dinar, a sledeće će biti 230 dinara. Jednostavno, zarade se usklađuju sa satima provedenim na radu. Zbog toga je skraćeno radno vreme teško izvodljivo, a isto tako je teško da zarada ostane ista jer ako bi, recimo, ljudi za šest sati postigli isti efekat kao za osam, to bi onda značilo da nedovoljno efikasno rade i da ih ima više nego što treba", ističe Atanacković.
Počasni predsednik UPS-a smatra da je celokupan predlog teško primeniti i da ne postoji mogućnost da država ili vlada svojom odlukom na tako nešto obaveže poslodavce.
"To bi izazvalo kolaps. Poslodavci su jedino dužni da poštuju isplatu minimalne zarade. Sve drugo je stvar dogovora, tačnije tu tržište rada diktira uslove – neko će da radi za određeni iznos, a neko drugi ne. Zato je dogovor oko uslova i cene rada isključivo između poslodavca i zaposlenog", zaključuje Atanacković.
