Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u oktobru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,9%, odnosno 6,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Pri tome, tri četvrtine međugodišnje inflacije u oktobru bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.
Posmatrano u periodu januar–oktobar, prosečna međugodišnja inflacija iznosila je 3,4%. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja, prema navodima NBS "snažno sidro cenovne stabilnosti i doprinosi očuvanju bazne inflacije na niskom nivou".
U izveštaju o inflaciji navodi se da su cene hrane i energenata, kao i njihovi tokovi na svetskom tržištu presudno uticali na inflaciju u Srbiji.
- Cene neprerađene hrane u oktobru u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane su za 19,8%, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 26,9%, rasta cena svežeg mesa od 21,0% i rasta cena svežeg voća od 14,4%. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane u oktobru su bile više za 5,1% na međugodišnjem nivou. Pri tome treba imati u vidu i to da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled izostanka velikog dela tražnje - navodi se u saopštenju NBS.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Zoran Bogetić takođe se slaže sa stavom da je inflacija u Srbiji delom izazvana i zbog nestabilnosti na međunarodnom nivou. On navodi da je cena hrane, prema navodima trgovaca u maloprodaji, porasla za oko 30% što je snažan udar na budžet građana
- U svetu su skočile cene logistike, energetike, pšenice...i od početka godine inflatorni udar je dramatičan. Bilo bi veoma špekulativno prognozirati kako će se kretati trend porasta cena - izjavio je Bogetić za agenciju Beta.
Kada su u pitanju mere za obuzdavanje inflacije, profesor napominje da bi zamrzavanje cena prehrambenih proizvoda u ovom trenutku bio pogrešan potez. Govoreći o nedavnoj odluci Ministarstva trgovine da se ograniči cena hleba tipa "Sava", navodi kako je to iznuđen potez i predstavlja samo "kap u moru problema" koji vode ka fiksiranju cena drugih proizvoda što može biti jako opasno za privredu.
Dodao je da bi bilo pogrešno da se nadležni "zalete" i fiksiraju cene prehrane kao pre više desetak godina, kao i da je ograničavanje rasta cena hleba "Sava" iznuđen potez i samo je kap u moru problema.
On je ocenio da je ograničavanje cene hleba "Sava" na šest meseci dug rok i pokazivanje dobre volje da se ublaži udar na standard građana, ali da ni država ne može dugo da izdrži tu intervencionističku meru značajnog regresiranja cene brašna T-500 koje se pekarima isporučuje iz državnih robnih rezervi po 30 dinara za kilogram iako je cena na tržištu više od 40 dinara.
- U Srbiji je državni intervencionizam u sektoru cena postao deo tradicije, pa su građani navikli i sada ga očekuju, ali su takve politike u suprotnosti sa odlukom Srbije o integraciji u EU - zaključio je Bogetić.
Energetski udar na inflaciju
Iz Narodne Banke Srbije kažu i da su cene energenata na svetskom tržištu značajno uticale na inflatorna kretanja.
- Cene energenata su u odnosu na oktobar prethodne godine povećane za 11,7%, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 21,0%. Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog rasta cena naftnih derivata jeste viša cena sirove nafte na svetskom tržištu, koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20% i trenutno se nalazi iznad pretkriznih nivoa - navode iz Narodne Banke Srbije.
Centralna banka konstatuje da su više cene direktna posledica međunarodnih tokova, dok monetarna politika inflaciju drži u granicama cilja.
- Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7%, što i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko 2% - stoji u saopštenju.
Na kraju, prognoze nisu baš optimistične. Trend rasta cena nastaviće se do sredine naredne godine.
- Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0%, plus, minus, 1,5%. S postepenim izlaskom ovogodišnjih poskupljenja energenata i hrane iz međugodišnjeg obračuna, inflacija će se od drugog tromesečja naredne godine smanjivati, a sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja. Ako se ima u vidu visoka baza iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0%, plus, minus, 1,5%. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, za koju smo pretpostavili da će biti prosečna - zaključuje se u saopštenju Narodne banke Srbije.
O faktorima koji su uticali na kretanje inflacije i očekivanjima Narodne banke Srbije za naredni period detaljnije će biti reči na prezentaciji Izveštaja o inflaciji, koja će se održati 17. novembra 2021. godine.
