Naši pritisci se pripremaju u kontinuitetu, nećemo stati dok ne napravimo nekakav dogovor, rekao je za NIN predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" Srđan Slović.
Slović je govorio o daljim koracima prosvetara posle štrajka i situacije u kojoj država pokazuje da nema nameru da popusti njihovim zahtevima da ispoštuje protokol potpisan u vreme tadašnje predsednice Vlade Ane Brnabić.
Tim protokolom je predviđeno da početne plate u prosveti budu povećane do nivoa prosečne plate u državi, a što je trebalo da se dogodi do 1. januara 2025. godine. Država je, umesto toga, ponudila povećanje od 12 odsto za zaposlene u nastavi i osam odsto za nenastavne radnike u prosveti, čime prosvetari ostaju daleko već od sadašnje prosečne plate, a očekuje se da ona do januara još poraste.
Slović za NIN kaže da se na prvu sledeću aktivnost prosvetara neće čekati dugo.
"I oni vide, prihvatili su i priznali da nisu ispunili ono što su potpisali, a i to što su potpisali je prošle godine bio minimum. Naši članovi nisu ni sa time bili zadovoljni, a kamoli da bude još nešto manje od toga", kaže Slović za NIN.
On navodi da su različiti oblici štrajka u opticaju - da li sa skraćenim časovima, potpunom obustavom, da li kroz proteste ili kombinacije, a o čemu će odlučiti predstavnici četiri reprezentativna sindikata preko svojih organa.
Umesto ispunjenog obećanja prosvetari su od predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobili samo jedno "utešno" - izvinite. Naime, Vučić je izjavio da će prosvetarima povećanje plata biti za 50 odsto veće u odnosu na sve druge u javnom sektoru, kao i da će ono što je ranije obećano biti ispunjeno u roku od godinu dana.
Unija sindikata prosvetnih radnika u Srbiji (USPRS) poručila je potom predsedniku da se njegovim "očinskim priznanjem ne mogu platiti računi", te da se "ni izvinjenje ni obećanje ne mogu konvertovati u novac".
I Slović za NIN ističe da nema potrebe ni za kakvim izvinjenjima, već za realizacijom onoga što je u protokolu potpisano.
"Oni ne negiraju ono što su potpisali, što znači da stoje iza toga. Razlika između onoga što je potpisano i onoga što nude nije velika, tako da ako ima iole volje i razumevanja, pre svega i na naše reakcije i obrazloženja, to može da se realizuje bez ikakvih njihovih dodatnih priča i branjenja da nema para i da je to toliko definisano", kaže on.
Slović dodaje da svakodnevno rade na daljim planovima i aktivnostima kako bi se došlo do realizacije dogovorenog iz protokola.
"Juče smo uputili dopise posebno ministarki prosvete i posebno premijeru, po dva osnova. Jedan osnov jeste da se pregovara o ceni rada. Oni su obavezni da razgovaraju o novoj ceni za sledeću budžetsku godinu. Uputili smo i dopis da se hitno krene u pregovore za novi i poseban kolektivni ugovor, jer ovaj postojeći ističe u martu 2025. tako da nema još mnogo vremena, budući da on mora da se potpiše mesec dana pre isteka važećeg. Njime takođe možemo da popravimo položaj prosvetara, kao i da rešimo niz naših pitanja", ističe sagovornik beogradskog lista.
Markov: Potrebno je promeniti način obračuna zarade
Kada je reč o daljim koracma, i predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da je odluka reprezentativnih sindikata o tome spuštena na nivo članstva, te da su ponuđena tri modela.
"Prvi bi podrazumevao da se prihvati ponuda koju je dala Vlada Srbije, tih 12 odsto. Druga mogućnost koju su reprezentativni sindikati ponudili je potpuna obustava nastave do ispunjenja štrajkačkih zahteva. Treća mogućnost podrazumeva neki kombinovani model - štrajkovalo bi se po školskim upravama tako što bi nastava bila skraćivana na pola sata od ponedeljka do četvrtka, da li u jednoj ili u nekoliko školskih uprava jedne nedelje, pa bi onda sledeće nedelje na red došle druge, dok bi petkom ona bila obustavljena.
Takva ideja je verovatno potreba da se smanje moguće posledice u smislu odbijanja od zarada. Do 14. oktobra je dat rok članstvu da se izjasni i nakon toga će verovatno biti analizirano, pretepostavljam, kako se članstvo izjašnjavalo i biće doneta dalja odluka. Ostaje nam da vidimo koji su naredni koraci", navodi Markov za NIN.
On dodaje da bi suština pregovaračkih zahteva trebala da bude izmena koeficijenata, odnosno načina obračuna zarade, jer kako kaže, "sa ovakvim načinom ništa ne znače procenti".
"Ako bismo hipotetički dosegli taj famozni prosek zarada o kojima se govori, onda bi vrlo lako moglo da se desi da u decembru 2025. odnosno u januaru 2026. budemo ponovo ispod proseka, i eto ponovo razloga za štrajk. Da bi se to sprečilo, potrebno je promeniti način obračuna zarade nastavnicima i jednom zauvek to dovesti u red. Postoje različiti modeli kako bi se to moglo rešiti, ali ukoliko bi način obračuna bio tako podešen da plata ne može da spada ispod prosečne zarade, onda bi ti zahtevi definitivno bili ispunjeni.
Ovako je to jedna neprekidna trka sa procentima koja se stalno trči i u velikoj meri je besmislena jer se uvek daju povodi za štrajk", objašnjava Markov.
U vezi sa Vučićevim izvinjenjem, on ističe da su sindikati uputili dopis predsedniku za sastanak, pošto žele da i njega uključe u rešavanje ovog problema.
"Predsednik, ako stvarno ima volju da reši problem i reprezentativni sindikati ako imaju volju da sledeće godine ne štrajkuju ponovo, neka pričaju o načinu obračuna zarade. Pogotovo sada, iz ove perspektive se samo pretpostavlja kolika će biti prosečna zarada. Mi ne znamo kolika će ona biti u januaru, kada bi važilo povećanje, pa je tim pre poptuno besmislena priča o procentima. Po mom mišljenju, kompletan državni vrh - predsednik, predsednik vlade i ministarka prosvete - treba da sednu i da se dogovore oko načina obračuna zarade, ali da ono što se potpiše zaista važi da ne bismo došli u situaciju da se neko ponovo izvinjava za godinu dana, ko god to bio", zaključuje Markov.
