Glavna železnička stanica u Beogradu, "Prokop", koja je 2023. godine zvanično otvorena kao "potpuno dovršena", nema upotrebnu dozvolu.
Kako piše Nova ekonomija, stanica je radila i pre svečanog otvaranja 2023. godine, a nakon toga su nastavljeni radovi u zgradi.
Iako je upotrebna dozvola konačan dokument koji odobrava korišćenje nekog prostora, on se može koristiti ali "na sopstvenu odgovornost", kaže arihtekta Slobodan Maldini. Ovo nije neuobičajena situacija jer, kako je kazao, mnogi objekti u Srbiji nemaju upotrebnu dozvolu godinama.
Postavlja se pitanje da li godinama ulazimo u zgrade i koristimo puteve koji nemaju dozvolu za korišćenje, a ni ne znamo da to radimo "na sopstvenu odgovornost", odnosno na odgovornost investitora.
Zgrada stanice Beograd Centar odnosno Prokop otvorena je 20. oktobra 2023. godine uz prisustvo srpskih zvaničnika. Iako su vozovi prolazili i stajali na Prokopu i pre izgradnje stanične zgrade, a karte prodavane u jednom delu postojeće zgrade, putnici su ulazili na perone spolja. Sama stanica je zvanično otvorena 20. oktobra 2023. godine uz prisustvo zvaničnika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada izjavio da "sve izgleda kao da je to neki svetski aerodrom, a ne železnička stanica". Tako se na otvaranju provozao pokretnim stepenicama koje dan nakon toga nisu radile, niti rade danas.
Međutim, predsednik se tada osvrnuo i na probleme, pa je kao jedan od njih naveo i parking prostor "koji ćemo morati da rešavamo zbog ovih ostalih zgrada koje ovde niču".
"To me jedino brine, ovo postaje novi centar grada", rekao je on.
Upravo tih 88 parking mesta i stanična zgrada 4. oktobra ove godine i dalje nisu imali upotrebnu dozvolu, odnosno ni parking a ni zgrada nisu dozvoljeni za korišćenje. Rešenje koje to potvrđuje izdalo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Rešenjem je odbačen zahtev Infrastruktura železnice Srbije (investitora) "za izdavanjem rešenja kojima se odobrava upotreba izvedenih radova na izgradnji stanične zgrade sa parkingom sa 88 parking mesta".
Na to je prvi ukazao narodni poslanik Radomir Lazović, koji je istakao da prema rešenju koje je izdato na samoj zgradi, postoje dva ključna propusta. Na konferenciji koju su održali poslanici Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić je kazala da se sa nedostacima koji se navode na šest strana u pomenutom dokumentu "ne može pustiti u rad omanji montažni objekat, a kamoli objekat javne namene".
Ona je istakla dva ključna nedostatka navedena u rešenju, zbog kojih stanična zgrada u Prokopu nije dobila upotrebnu dozvolu. Prvi je taj što radovi na zgradi nisu izvedeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, a drugi je što ne postoji nijedan dokaz da je zgrada prošla tehnički pregled.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je potom da neki objekat ne mora da ima upotrebnu dozvolu, da može da ima privremenu koja je isto što i upotrebna dok se čeka upotrebna, kao i da to znači da je objekat potpuno bezbedan. Dodao je da je primer za to most na Adi koji je upotrebnu dozvolu dobio 2019. godine, odnosno osam godina nakon što je pušten u saobraćaj.
Nakon svih podataka postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se zgrada kao što je Prokop, kroz koji dnevno prođe više hiljada ljudi, koristi, a nema dozvolu za upotrebu.
"Postoje mnogi infrastrukturni projekti koji su stari po 50 godina koji nemaju upotrebnu dozvolu. Kada se izvrši tehnički prijem, komisija koja je izvršila tehnički prijem podnese zahteve za ispravku nekih nedostataka. Ti nedostaci mogu da budu bitni, a mogu i da budu neki nebitni. Broj nedostataka može da bude veliki i da njihovo rešavanje traje dugo, a u nekim slučajevima te nedostatke nikada ni ne reše", kazao je za Novu ekonomiju arhitekta Slobodan Maldini.
Dodao je da u tom slučaju sam investitor koji je radio neku zgradu često zanemari nedostatke i ostavi zgradu takvu kakva jeste, a objekat ostaje takav godinama i koristi se.
"Upotrebna dozvola je papir koji je konačan ali niko ne može da spreči da vi objekat upotrebljavate na sopstvenu odgovornost. Postoje objekti vrlo značajni kod nas koji nemaju upotrebnu dozvolu, kao što je bio na primer most Gazela. Otkada je most napravljen, on nije dobio upotrebnu dozvolu jer nije bezbedan", rekao je Maldini.
Istakao je da to nije iznenađujuć podatak jer je most rekonstruisan dvehiljaditih uz pomoć stranih fondova ali da je pitanje da li su pri toj rekonstrukciji sanirane greške.
"Pitanje je i da li su kasnije oni 'peglali' papire, ali mislim da to nisu mogli da urade", dodao je arhitekta.
