Elektroprivreda Srbije svojim malim potrošačima obračunava snagu električne energije koja je veća od takozvane angažovane snage, kažu u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada.
Zbog toga ispada da mali potrošači plaćaju visoku cenu proizvodnje struje, koja se u Srbiji najvećim delom dobija sagorevanjem uglja, piše Nova ekonomija.
Predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet izračunali su da su 56 odsto troškova za struju administrativni nameti, dok zapravo 44 odsto troškova predstavlja sama energija.
Kako kaže član Prosperiteta, inženjer elektronike Milorad Rančić, EPS obračunsku snagu električne energije računa tako što množi jačinu struje na glavnim osiguračima koje svaki potrošač ima na svojoj razvodnoj tabli.
"Kod mene je napon mreže 16 ampera, kod vas je možda 25 (to je sledeća veća vrednost) puta 230 volti, pa puta broj faza, a ja imam trofaznu struju i to izađe 11,04 kilovata", objašnjava sagovornik Nove ekonomije.
Dodaje da je EPS na taj način potrošaču odobrio 11,04 kilovata snage, kao i da taj podatak stoji na poleđini računa za struju u gornjem levom uglu. On zaključuje da je ta obračunska snaga administrativno određena snaga.
"Oni meni sada praktično prodaju 11,04 kilovata, pomnože sa cenom snage i to mesečno ispadne negde oko 600 i nešto dinara", kaže Rančić.
Prema njegovim rečima, ako svi potrošači u Srbiji imaju obračunatih 11 kW, pa i više, kada se to pomnoži sa oko 3,6 miliona brojila, ispalo bi da će elektro-energetski sistem Srbije biti opterećen sa 39.000 megavata u slučaju da svi istovremeno uključe sve svoje aparate.
Problem je, međutim, što EPS, kako Rančić podseća, raspolaže sa daleko manjom ukupnom instaliranom snagom, kapaciteta 7.855 megavata koliko može da proizvede iz svojih resursa. Dakle, kako smatra Rančić, ispada da EPS potrošačima prodaje 31.000 megavata više nego što zapravo ima.
Prema njegovom mišljenju, veći potrošači treba da plate tu skuplju cenu proizvodnje struje, jer sada ispada da manji plaćaju ono što veliki potroše.
(Nova ekonomija)
