U Srbiji više od dve hiljade samostalnih umetnika nema rešeno pitanje zdravstvenog osiguranja.
Nakon Konstraktine pobede na izboru pesme za Evroviziju, otvorena su brojna pitanja, a ono glavno, čini se, glasi - zašto je to tako?
Vida Knežević iz Nezavisne kulturne scene Srbije kaže za N1 da Konstrakta govori u ime svih umetnika i umetnica koji se danas nalaze u tom položaju i koji zaista nemaju ni zdravstvenu knjižicu, ni mogućnost da imaju zdravstveno i penziono osiguranje.
Do toga je došlo, kažu - zbog zakonskih nedostataka, ali i sistemskog nemara. Umetnici kojima je ranije plaćano osiguranje, sada su preduzetnici, i u najvećem broju slučajeva, nemaju novca da sami sebi plate osiguranje.
Mnogo je umetnika i umetnica koji nemaju nikakvo radno angažovanje, nemaju ugovore o radu, već se snalaze od posla do posla i u tim situacijama država ne obezbeđuje zdravstvenu knjižicu i osiguranje, kaže Knežević.
"Kako se s godinama menjao način uplate poreza i doprinosa, tako se vremenom stvarala jedna konfuzija i dolazilo je do kašnjenja. Pored toga grad zaista nije imao ni opredeljena sredstava iz kojih bi plaćao te poreze i doprinose, dakle u pitanju je kombinacija zakonskih nedostataka i sistemskog nemara", kaže za N1 Milena Vasić iz YUCOM-a.
Dodaju da ni novi zakonski propisi ovaj problem rešavaju, već stvaraju još jedan.
"Novim zakonskim okvirima izgubile su pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo", kaže Knežević.
A svi ovi problemi, kažu - mogli bi biti rešeni uz malo dobre volje države.
"Država je prihvatila da plaća poreze i doprinose za 2.000 sveštenika taj problem je rešila 2018. godine. I ovo jeste jedno pitanje koje bi moglo da se uradi na isti način prema umetnicima", kaže Vasić.
Dragan Prnjat, član UlUS-ove radne grupe Samostalci kaže za Danas da su umetnici zbog kašnjenja sa uplatom doprinosa od strane gradskih vlasti nepravedno i protivzakonito ostali bez zdravstvenog osiguranja.
Prema njegovim rečima, ova situacija je još i gora ako se uzme u obzir nepostojanje zdravstvenog osiguranja za čitave kategorije stanovnika u situaciji pandemijske krize.
On naglašava da je zanimljiva činjenica da informacija dopisu koji su 15 reprezentativnih udruženja psolali Ministarstvu kulture i informisanja u kojem je izričito zahtevano da se višedecenijski problem dugovanja samostalnih umetnica konačno reši otpisom kamata i uplatom glavnice duga iz budžeta RS, te hitnim formiranjem radne grupe koja će se na sistemski način pozabaviti problemom loše regulisanosti ovog statusa, nije naišla na značajnu podršku vodećih medijskih servisa.
"Gotovo preko noći, pobedom pesme 'In corpore sano' problemi samostalnih umetnica našli su se na svim vodećim medijima u zemlji, a sa ovim problemom upoznao se jednako brzo i čitav evropski prostor pesme Evrovizije", konstatuje sagovornik Danasa.
Međutim, on ukazuje na to da je Ministarstvo kulture prilično brzo reagovalo i predložilo formiranje radne grupe, sastavljene od tri predstavnika reprezentativnih udruženja koja će se konačno na sistematičan način pozabaviti rešenjem problema.
U zahtevu stoji da su "reprezentativna udruženja 2016. godine prikupila podatke umetnika i tada je ukupno poresko dugovanje samostalnih umetnika na teritoriji RS iznosilo oko 107 miliona dinara".
