U sredu, 24. novembra, u “Dorćol Platz”-u, održane su javne konsultacije o pripremi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana – INEKP.
Javne konsultacije organizovali su Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i Evropske fondacije za klimu. Ovo je drugi krug u seriji konsultacija, koje je RERI pokrenuo sa ciljem da širu javnost upozna sa procesom izrade INEKP-a i značajem ovog dokumenta za budućnost energetske i klimatske politike u Srbiji. Konsultacijama su, pored predstavnika organizacija civilnog društva, zainteresovanih građana i eksperata, ovoga puta prisustvovali i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, koji su učestvovali u jednom od panela i predstavili aktivnosti Ministarstva na planu razvoja INEKP-a.
Javne konsultacije otvorio je programski direktor RERI-ja, Mirko Popović, navodeći da o ciljevina suštinski važnog strateškog dokumenta kao što je INEKP treba odlučivati kroz dijalog svih zainteresovanih strana i da bi o ovim ciljevima trebalo postići društveni konsenzus. O sveobuhvatnom uticaju INEKP-a na čitavo društvo govori i činjenica da ovaj dokument sadrži pet dimenzija: energetska efikasnost, dekarbonizacija ekonomije, energetska sigurnost, integracija unutrašnjeg energetskog tržišta i podsticanje istraživanja, inovacija i konkurentnosti.
Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević je u svom izlaganju upozorio kako će se Srbija narednih godina direktno suočavati sa efektima klimatskih promena poput suša, poplava, perioda velikih vrućina i hladnoće. Gospodin Kovačević se osvrnuo i na ekonomske pokretače energetske tranzicije, napomenuvši da će državama sa visokim ugljeničnim intenzitetom privrede poput Srbije biti sve teže da finansiraju svoj privredni razvoj usled novih mehanizama oporezivanja emisija CO2. Njegov zaključak, ipak, bio je pozitivan. On smatra da napuštanjem lignita Srbija napušta neproduktivnu industriju, pa da će okretanjem ka produktivnijim resursima povećati efikasnost proizvodnje i doprineti smanjenju siromaštva.
Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju, podsetila je da termoelektrane u Srbiji i dalje najviše zagađuju životnu sredinu, te da Srbija još nema konkretan plan za napuštanje proizvodnje energije iz uglja. Izrada INEKP-a otvara prostor za razgovor koji vodi utvrđivanju adekvatnih mere za dostizanje klimatske neutralnosti, ali tako da se efekti tih promena ne slome na leđima najugroženijih grupa. Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole zaključio je da je važno i da ostala sektorska dokumenta, koja utiču na pitanja razvoja energetike i borbe protiv klimatskih promena, moraju biti usklađena sa INEKP-om i odražavati usklađene i visoke ambicije. Kao posebno važna dokumenta, izdvojio je još uvek neusvojenu Strategiju niskougljeničnog razvoja, kao i Nacrt prostornog plana, koji ostavlja prostor za izgradnju do 3 gigavata novih postrojenja za proizvodnju energije iz uglja.
U drugom panelu, gospođa Maja Matija Ristić, v.d. sekretara Ministarstva rudarstva i energetike, govorila je o aktivnostima Ministarstva na izradi INEKP-a, kao i o drugim aktivnostima usmerenim na borbu protiv klimatskih promena, unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Gospođa Ristić navela je da je stav Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu Nacrta Prostornog plana Republike Srbije usaglašen sa stavovima organizacija civilnog društva, te navela da u već započetom procesu energetske tranzicije nema mesta za izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta na lignit. Gospođa Ristić je za kraj informisala učesnike konsultacija da bi konačni nacrt INEKP-a trebalo da bude gotov do kraja decembra ove godine, a da će javna rasprava o ovom dokumentu biti otvorena u januaru naredne godine.
Viktor Berišaj, iz Mreže za klimatsku akciju Evrope (CAN Europe), podsetio je na regionalni kontekst energetske tranzicije i naglasio da je, uzevši u obzir da sve države regiona rade na razvoju svojih INKEP-a, potrebna njihova saradnja na razvoju usaglašenih ciljeva i dostizanju ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Berišaj je podsetio i na neminovnost zatvaranja termoelektrana u regionu, podsetivši da se, ne uzimajući nikakve dodatne mere u obzir, radni vek postojećih termoelektrana u Srbiji završava oko 2040. godine.
Zaključak organizatora je da se proces izrade INEKP-a mora otvoriti za širu javnost kako bismo zajedno izradili najkvalitetniji dokument i zato će RERI i BOŠ nastaviti sa konsultativnim procesom koji će obezbediti aktivno učešće javnosti u izradi ovog dokumenta.
