Iznos dnevnice za branje malina zavisiće od cene ovogodišnjeg roda, ali pojedini vlasnici malinjaka u zapadnoj Srbiji već nude od 4.000 do 8.000 dinara.
Mnogi malinari angažuju iste radnike godinama, a drugi su prinuđeni da ih traže preko oglasa ili posredstvom agencija za zapošljavanje koje nude radnu snagu i iz Indije, Nepala, Pakistana, Moldavije i drugih država.
Jedan od suvlasnika malinjaka u okolini Sevojna, traži šest radnika i nudi dnevnicu od 5.000 dinara, uz plaćeni obrok i pauze za kafu.
"Našli smo četiri radnika preko oglasa. Teško ih je naći. Neki neće da beru, a neki godnama beru kod istih vlasnika. Mi smo početnici u ovom poslu i nama je problem da nađemo radnike", priča za Danas suvlasnik malinjaka od 60 ari u Sevojnu.
Berači su, kaže, uglavnom, penzioneri, oni pred penzijom i nezaposleni iz cele Srbije. Za trenutne radove u malinjacima, poput orezivanje i sečenja stabljika, dnevnica je 4.000 dinara. Uz isticanje da dnevnica prati ponudu i potražnju radnika, on kaže da "vlasnici malinjaka mogu da plate taj iznos, jer se očekuje dobra otkupna cena, ne manja od 500 dinara".
Adam Radović, koji kod Arilja ima oko 70 ari pod malinom i tom proizvodnjom se bavi 15 godina, navodi da je prošle sezone plaćao dnevnicu 3.000 dinara, ali da se još uvek ne zna njen ovogodišnji iznos. Za pripremne radove u malinjacima, trenutno, plaća se, kaže, 300 dinara po satu, uz besplatnu hranu.
"Ljudu zovu iz Kragujevca, Kraljeva, sa juga Srbije, iz Bosne, Beograda i sa svih strana, ali se za sada samo raspituju. Ovi iz Beograda misle da zarade za nekoliko dana i da idu na more", navodi za Danas Radović.
Ranije je kaže imao berače koji su dolazili svake sezone, ali poslednjih godina je teško naći radnike. O dnevnicama od 5.000 dinara i više, poručuje da "od toga nema ništa".
"Šta je babi milo, to joj se i snilo. To je isto što pričaju da će malina da košta od 800 do 1.000 dinara, ali nema od toga ništa. Da bi zaradili i ja i radnik, otkupna cena treba da bude oko 800 dinara, zbog poskupljenja preparata, veštačkog đubriva, hrane, goriva i svega ostalog", procenjuje Radović.
Radovan Lukić uzgaja maline na skoro dva hektara u ariljskoj Trešnjevici. Uzgaja i borovnice, a ima i sopstvenu hladnjaču, pa mu je potrebno 25 radnika.
"Trista ljudi se javilo na moj oglas. Zovu iz Beograda, što me je začudilo da oni hoće to da rade, Niša, Lebana, Leskovca, Požarevca, Jagodine, Valjeva, Čačka, Kosova i Metohije, Bosne… Svi prvo pitaju za dnevnicu, a ja im kažem – onolika je koliko možete da naberete", kaže Lukić i navodi da ako bi otkupna cena bila kao prošle godine, što je oko 430 dinara, dnevnica bi trebalo da bude 4.000 dinara, uz smeštaj i hranu.
"To je 1.000 evra za jedan mesec. Ako otkupna cena bude od 600 do 800 dinara, kao što se priča, u šta ne verujem, onda će i dnevnica biti veća. Za sada, ne mogu da obećam više od 4.000 dinara, dok ne vidim kako će se situacija razvijati", kaže Lukić i objašnjava da već jedanaest godina u njegovom malinajaku rade žene od šezdeset i više godina i da će doći i ove sezone.
Predstavnik agencije za zapošljavanje iz Beograda, kaže, nudio mu je radnike iz Indije, Nepala i drugih zemalja, koji rade za mnogo manje iznose.
"Rekao je da oni rade za dnevnicu od 2.000 do 2.200 dinara i da će me, uz neku naknadu koju moram da platim, koštati oko 2.600 dinara. Kazao mi je da bi oni trebalo da ostanu u Srbiji šest meseci, ali ja za njih nemam toliko posla", svedoči za Danas Lukić i navodi da su se "neki vlasnici malinjaka prijavili da angažuju jednog ili dvojcu radnika da provere i tu mogućnost".
Dobrivoje Radović iz Ivanjice, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, kaže da su "dnevnice od 5.000 do 8.000 dinara nerealne" i objašnjava da iznose dnevnica "veštački dižu oni koji ne mogu da nađu radnike, jer se prema njima ponašaju bahato".
"Znam za takve slučajeve u celoj Srbiji. Iživljavaju se nad radnicma. Oteraju ih nakon sedam dana i plate im manje dnevnice. Pošteni domaćini, kod kojih radnici dolaze godinama, lako se s njima dogovore. Sa tim ljudima živimo mesec i po do dva meseca i uvek su zadovoljni", kaže ovaj sagovornik lista.
I njemu su, svedoči, beogradske i novosadske agencije za zapošljavanje nudile radnike iz Indije, Nepala, Pakistana, Moldavije i drugih zemalja za dnevnicu koja je mnogo manja od iznosa koji se plaća domaćim radnicima.
"Dovode te ljude već nekoliko godina i obećavaju da će, zbog nedostatka domaće radne snage, dovesti radnike u velikom broju iz tih zemalja. Neki od njih su odranije u Srbiji i rade mnoge sezonske poslove i čuo sam da su veoma vredni i korekti", navodi Radović.
